ЋЕБИЋ: Спас од усташког покоља била хладна Дрина

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Милорад Ћебић из села Бранковићи код Рогатице, који је био очевидац великог страдања српских цивила у кањону Дрине у Старом Броду у априлу 1942. године, рекао је Срни да је у страху од усташког покоља народ скакао у Дрину, јер није било другог рјешења.

„Могло је да се иде са леша на леш, колико их је у води било. Клали су редом и само се могло у Дрину. Није било другог рјешења“, прича Ћебић, који је имао 10 година када је са мајком и браћом дошао у Стари Брод у априлу 1942. године.

Он се присјећа да је тада у Старом Броду било много народа, а киша је падала као из кабла.

„Кад смо дошли на ред ми, моја мајка и браћа, да пређемо на другу страну, Нијемци су забранили прелаз јер су нашли неко оружје у дјевојачком руху. Мој стриц Драгиша Ћебић је успио да нас преведе јер је 12 дуката дао Швабама да нас 12 пређе ријеку Дрину“, каже Ћебић.

Ћебић се присјећа да је у Џимријама код Хан Пијеска поклано више од 150 људи.

„Сјећам се да је убијено више од 70 чланова породице Пушоња, а најмлађи је имао седам дана“, каже Ћебић и додаје да су у селу Милошевићи усташе заклале и побиле све које су пронашли.

Ристо Боровчанин из села Жуљ код Сокоца рекао је новинарима да су у Стари Брод дошли 2. маја 1942. године, гдје је ујутро око 10.00 часова налетила усташка војска.

„Почели су бацати малу дјецу, жене су мучили, клали су и убијали“, присјећа се Боровчанин.

Он каже да је пао међу заклане и гледао како их кољу и убијају.

Велемир Деспотовић из села Букрићи код Рогатице каже да је имао 12 година када је дошао у Стари Брод, а оца су му отјерали Нијемци у ропство.

„Нас шесторо дјеце са мајком смо дошли. Пришли смо до Дрине и прешли чамцем до стијене. Ми смо морали бјежати преко шуме и отићи у село Крагујевац“, прича Деспотовић.

Милош Башевић из села Бранковићи код Рогатице каже да је 1942. године у Стари Брод дошао са мајком, оцем, три брата и сестром, а преживјели су само он и отац.

„Била је Божија воља да преживим. Србе су клали и убијали на разне начине. То им не могу никада заборавити“, прича Башевић.

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 74 године од масовног злочина које су починиле усташе на прољеће 1942. године, када је 6.000 српских цивила, а прије свега жена и дјеце, страдало у кањону ријеке Дрине.

Малобројни Срби који су преживјели овај масакр очекивали су да ће злочинци бити осуђени, али о овом злодјелу није се причало све до 2008. године када је подигнут споменик у овом мјесту и одржан помен недужно страдалим Србима.

Најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године, али је овај прогон трајао све до почетка маја.

Подаци о овом злочину говоре да је у марту 1942. из Сарајева, под командом Јуре Францетића, кренуло десетак хиљада усташа до зуба наоружаних који су заједно са бројном муслиманском милицијом, пред собом гонили непрегледне збјегове Срба од Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, са Романије и Сокоца, из Рогатице и са Борика.

Уплашени народ кретао се у збјеговима ка Вишеграду, тјерајући чак и стоку и носећи најосновније ствари у нади да ће на мосту Мехмед-паше Соколовића прећи Дрину и дочепати се Србије.

Међутим, изнемогле српске породице на ћуприји у Вишеграду је дочекивала и заустављала италијанска стража. Преко ријеке су пуштали само оне који су могли да плате своју слободу.

Остали су морали да наставе даље низводно, бјежећи према Милошевићима и Старом Броду, и надајући се да ће успјети да се укрцају на скелу или у чамце на путу до слободе.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.