БЕОГРАД: Рад Суда и Тужилаштва БиХ извор додатне дестабилизације

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Срна

Фото: РТРС/Срна

Учесници међународног скупа у Београду закључили су данас да рад Суда и Тужилаштва БиХ није допринио успостављању правде и да је био пристрасан првенствено у корист бошњачко-муслиманске стране, што је извор сталних тензија и додатне дестабилизације прилика у БиХ.

Учесници скупа „Суд и Тужилаштво БиХ у контексту /де/стабилизације Републике Српске“ сагласили су се да Српска има право да распише референдум о Суду и Тужилаштву БиХ.

На референдуму би грађани Српске имали могућност да се демократски изјасне уколико се прије истека законских рокова за његово расписивање не постигну опипљиве и од релевантних међународних фактора гарантоване темељне реформе рада и мандата Суда и Тужилаштва БиХ.

„Нико нема право да оспори основно људско и грађанско право грађанима Републике Српске да, путем референдума, јавно изразе своју демократску вољу, и сви напори у том правцу крше основна демократска права заснована на универзалним вриједностима и повељама које су постале саставни дио европског демократског поретка и његових вриједности“, наводи се у закључцима.

Учесници скупа истакли су да је оснивање Суда и Тужилаштва БиХ било у супротности са Дејтонским сопразумом зато што Устав БиХ /Анекс 4/ не предвиђа постојање централних правосудних органа и одређује да правосуђе остане у искључивој надлежности ентитета.

„Начин како су централни правосудни органи успостављени такође је противуставан зато што је то постигнуто декретом високог представника ослањајући се на фикцију бонских овлашћења, умјесто на начин који је Уставом предвиђен, сагласношћу ентитета“, наводи се у закључцима.

Еминентни стручњаци из Русије, Србије и Републике Српске закључили су да такозвана бонска овлашћења и њихова „/зло/употреба“ од високих представника у БиХ представљају перманентни напад на Дејтонски споразум и његову деградацију.

То је, како је закључено, уз константно прекорачење дејтонских овлашћења високих представника, фактор сталне дестабилизације БиХ, а како је указано, оснивање Суда и Тужилаштва БиХ је управо посљедица ове силом наметнуте анти-дејтонске ситуације.

„Описана перманентна деградација Дејтонског споразума, и то првенствено од западних сила и Турске, првенствено је усмјерена на слабљење Републике Српске и њено постепено утапање у централизовану БиХ, какву Дејтонски споразум не познаје и чији је покушај стварања био и основни разлог за избијање рата у БиХ 1992. године“, закључили су учесници скупа.

У закључцима се истиче да је, упркос свему, руководство Републике Српске од 2011. године показивало спремност на постизање компромиса у виду реформе институција Суда и Тужилаштва БиХ, али то до сада то није довело ни до каквих реформи, чак и уз напоре и посредовање ЕУ.

Закључено је да је руководство првенствено због тих разлога посегло за институтом референдума, гдје би грађанима Републике Српске било омогућено универзално демократско право да се о питању даље сврсисходности Суда и Тужилаштва БиХ, али и о ширем питању недемократског и антидејтонског начина наметања закона у БиХ, јавно изјасне.

То би, како се наводи у закључцима, учинили путем референдумског питања „Да ли подржавате неуставно и незаконито наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, а посебно наметнуте закона о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на простору Републике Српске?“.

РТРС, Срна

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.