АКАДЕМИК СЛОБОДАН РЕМЕТИЋ: Српски језик и писмо у БиХ угроженији него у време Бењамина Калаја

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: stanjestvari.files.wordpress.com

Фото: stanjestvari.files.wordpress.com

Академик Слободан Реметић упозорава да су српски језик и писмо у БиХ угроженији него у вријеме Бењамина Калаја и указује да међународне повеље обезвређују покушаје за стварање „босанског језика“.

Реметић у интервјуу Срни поручује да се Република Српска институционално и свим осталим средствима мора супротставити континуираним покушајима Бошњака да Вуков српски језик назову „босанским“.

Он указује на заблуду у којој Срби у БиХ живе – да им се понавља историја и да сада живе у околностима налик оним из Калајеве владавине. Али, истина је да су околности неупоредиво теже и горе.

„Да се подсетимо, у доба Калаја, у време окупације, Срби су писали искључиво ћирилицом и били су тада најбројнији народ у БиХ, а данас то није случај“, наглашава Реметић.

Он подсјећа да је 1907. године, када се прича у вези са језиком у БиХ свела на то да ли ће се језик којим говоре тамошњи народи звати српско-хрватски или хрватско-српски, превагнуо назив српско-хрватски, јер су Срби тада били најбројнији народ у БиХ.

Језик је моћно политичко оружје које Бошњаци покушавају да искористе да би остварили своје претензије и унитарну БиХ у којој би владали они и њихов „босански“ језик, сматра Реметић и напомиње да ти „агресивни покушаји нису ништа друго него оживотворење Калајеве политике“.

„Крајњу намеру открива њихов најугледнији лингвиста Мидхат Риђановић, који каже својим сународницима следеће: `Када одбацимо измишљене Бошњаке и приклонимо се историјској чињеници да у БиХ живе Босанци, који говоре босански, онда би друга два народа – Срби и Хрвати постали дијаспора`“, подсјећа Реметић.

Као илустрацију тврдње да бошњачка политика неће лако одустати од своје намјере, Реметић наводи судски процес који је против Републике Српске, због „негирања босанског језика“, водио Ренад Шеремет пред Опшинским судом у Сарајеву – одбачен као неоснован, али и низ других.

„Замјеник предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сафет Софтић тражио је пред Уставним судом БиХ оцену уставности члана седам Устава Републике Српске у делу који се тиче `језика бошњачког народа`.

Он сматра да је та дефиниција неуставна и да се крши право бошњачког народа и осталих народа који припадају `босанској језичкој заједници` на образовање на матерњем језику“, наводи Реметић.

Према његовом мишљењу, овај захтјев је веома опасан, јер Софтић не објашњава шта у ствари подразумијева под „босанском језичком заједницом“.

Реметић напомиње да би увођење термина „босански језик“ значило први корак ка укидању равноправности Срба и српског језика са Бошњацима и бошњачким језиком како у Републици Српској тако и у БиХ.

Истовремено, напомиње Реметић, за стране лингвисте нема дилеме да је свако ко се родио на подручју Федерације БиХ и Републике Српске проговорио матерњим дијалектом и Вуковим – српским језиком.

„Све су то подвале. `Маркале` су на свим нивоима. Сад видимо шта се тамо дешавало, али готово је сада. За странце, између Бугарске и Македоније постоји један лингвистички и више политичких језика. Са Хрватима је ствар најчистија, јер су они још на почетку рекли да је све по Вуку и да је језик заједнички“, наводи Реметић.

Бошњаци се у својим захтјевима да језик назову „босанским“ позивају на међународне повеље, али им управо оне обезвређују та настојања.

„Нигде у међународном праву не можете да именујете језик како хоћете. То су право измислили хрватски филозофи када су декларацију донели. Од тог нема ништа.

У Стразбуру је 1992. године донесена Европска повеља за регионалне и мањинске језике која је савршено јасна и гласи: `Два идиома која се не разликују не могу ни лингвистички ни научно бити посебни језици, а сами Бошњаци кажу да се не разликују“, појашњава Реметић.

Он позива на потребу да се српски језик свим институционалним и политичким средствима одбрани на свим етничким просторима.

„Наши политичари, генерално, нису свесни значаја језичке политике, те да је угроженост језика и његова судбина повезана са угроженошћу и судбином српског народа“, наглашава Реметић и подвлачи да је то посебно изражено у Србији.

„У Новом Пазару је блокирано на стотине судских предмета јер нема тумача за `босански језик`. Објављен је оглас за постављање судских преводиоца. То је страшно… Мислим да је министар просвете најавио да ће се на државном унверзитету у Новом Пазару вршити обука за `босански`“, неводи Реметић.

Он је подсјетио да се о том проблему изјашњавао Одбор за стандардизацију српског језика и да је закључак јасан: да би два језика била посебна они морају бити различити по генетском, структуралном и комуникативном основу.

„Утврдили смо да нема никаквог, па ни лингвистичког, основа производити тумаче за `босански` нити пак изводити посебну наставу и правити посебне уџбенике, јер сви који знају српски знају подједнако и бошњачки језик“, подсјећа Реметић.

Сања Мацановић, Срна

Тагови: , , ,

2 коментара

  1. Dragan Cvijan каже:

    Moj licni pogled je neminovnost nagradne konkurencije pismenosti prema vulgarnosti: „farme“, „parova“ I „velikog brata“. Zabranjivati ih je pogresan korak zakona. Njih treba na ekranima za dokonice vrteti 24h dnevno bez prestanka sa svim im vec vidjenim vrednostima. Kada je rec o vrednostima pisma I jezika naroda, politicari tome nisu dorasli, niti je to od vaznosti bilo koje politicke stranke pored glasackih kutija. Dokaz je „Tomina Sljivovica“ u zobnici Vucica. SANU je prerasla u velicine licnosti a ne vrednosti orginala naroda. Poci trba sa temelja od ucitelja sa Bukvarom Vuka Stefanovica Karadzica I azbukom u klupama djaka prvaka, zvanicnog jezika I pisma drzave Srbije. Zukorlicu niko ne brani fakultet „bosnjackog“ o licnom trosku.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.