25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА 12 БЕБА У БАЊАЛУЦИ: Застрашујућа безобзирност међународне заједнице

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

У Бањалуци ће сутра бити обиљежено 25 година од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру због недостатка кисеоника.

Као датум биљежавања овог догађаја узима се 22. мај, јер је на тај дан 1992. године, због недостака кисеоника, умрла прва од 12 беба, а остале су преминуле до 19. јуна 1992. године.

Обиљежавање овог трагичног догађаја почеће сутра у 9.30 часова служењем парастоса и полагањем цвијећа на гробно мјесто на бањалучком Новом гробљу гдје су бебе сахрањене, а у 11.00 часова биће положени вијенци на спомен обиљежје „Живот“ у центру града.

Обраћање мајки страдалих беба и званичника предвиђено је у 12.00 часова у амфитеатру Академије наука и умјетности Републике Српске, гдје ће бити приказан филм „Дах живота“.

Из Народне скупштине Републике Српске раније је најављено да ће цвијеће на спомен обиљежје „Живот“ положити потпредсједник парламента Ненад Стевандић и посланици Наташа Радуловић, Зорица Кузмановић Василић, Добрила Дринић Малић и Недељко Гламочак.

Делегација Народне скупштине Републике Српске присуствоваће и академији која ће бити уприличена у Академији наука и умјетности Републике Српске.

Организатор обиљежавања 25 година од овог тешког злочина над недужним бебама је Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је раније да нико не жели да злоупотребљава ову трагедију, већ да укаже на то да се не смије заборавити страдање тек рођене дјеце изазвано крајњом безобзирношћу, прије свега, међународног фактора.

Он је подсјетио да је западни дио Републике Српске у то вријеме био у окружењу, а да је резолуцијом Савјета безбједности УН било забрањено вршити прелете преко тог подручја, укључујући и оне хуманитарног карактера.

„Овдје смо мали само кисеоник који је био неупотребљив за бебе, а није била дозвољена достава кисеоника ваздушним путем упркос бројним апелима Савјету безбједности УН, па и тадашњем генералном секретару /Бутросу Бутросу Галију/“, подсјетио је Митровић.

Он је додао да је Слађана Кобас, беба рођена у том периоду, због накнадних посљедица које је оставио недостатак кисеоника преминула 2005. године, а Марко Медаковић живи са тешким психо-физичким посљедицама.

Митровић је навео да Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица Српске води активности и на изради списка дјеце која су на било који начин страдала у рату, додајући да тај списак још није коначан и да је до сада пописано више од 1.000 дјеце.

Према његовим ријечима, тај списак, као и попис свих страдалих лица у Републици Српској, требало би да буде сачињен до краја године.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих цивила је до сада евидентирао 1.282 страдале дјеце, од којих 372 смртно, док је 382 дјеце рањено или повријеђено, 487 је претрпјело тортуру у заробљеништву или логору, док 41 дијете има психичке трауме.

Секретар Удружења „12 беба“ Жељка Тубић, једна од мајки чија је беба умрла у том периоду, рекла је да је у марту ове године преминула мајка једне од 12 беба Живка Кнежевић, самохрани родитељ малољетних сина и кћерке.

„Кћерка је, захваљујући институцијама власти Републике Српске, добила запослење. Ова дјеца живе као подстанари и у плану нам је да покренемо хуманитарну акцију како би им се обезбиједио кров над главом“, навела је Тубићева.
Срна

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.