СРПСКА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА У ТУНИСУ: На вечној стражи крај Бизерте

Фото: Ранко Пивљанин

Фото: Ранко Пивљанин

Миливоје Ј. Станојевић из села Добрња, срез млавски, округ пожаревачки, имао је само двадесет година када је умро хиљаду и више километара далеко од родног краја и своје земље.

Само тих неколико речи, уз годину рођења – 1888, и прецизније забележени датум смрти – 29.X. 1918, на испуцалом мермеру временом начетог постамента, једини траг младог живота згаслог у туђини да ту вечно и остане.

Фото: Ранко Пивљанин

Фото: Ранко Пивљанин

Десетак споменика, сличних овом, окружују спомен-костурницу у средини, а све их одваја метална ограда од остатка, прилично запуштеног, француског католичког гробља у предграђу туниског града Бизерте. На бетонским стубовима капије, са једне стране на француском, са друге на српском језику, натписи: Српско војничко гробље. Вечна кућа 833 српска ратника, који су у периоду од децембра 1915. до августа 1919. године, опхрвани ранама, болестима и исцрпљеношћу, умирали по војним болницама северног Туниса након албанске голготе.

Ово је само једно од 24 српска војничка гробља посејана широм Туниса, Алжира и Марока где је лечено преко 41.000 наших војника који су овамо пребацивани савезничким бродовима, а 3.005 њих је овде оставило своје животе.
Доле у луци Бизерте француски адмирал Емил Гепрат постројавао је своје војнике да би одали част пристиглим српским мученицима које је, заправо, спасао ултиматум Француској и Енглеској руског цара Николаја Другог Романова да ће Русија, уколико се српска војска не избави из Албаније, склопити сепаратни мир са Немачком.

Фото: Ранко Пивљанин

Фото: Ранко Пивљанин

Цех те, њима тешко разумљиве, игре великих сила, хировите историје и зле судбине плаћали су српски младићи чија имена, исписана француским правописом, бледе на мермерним таблама прикованим на зидове костурнице у Бизерти: Тасситцх, Танасковитцх, Воуцковитцх, Yовановитцх, Спассоевитцх, Сингјелитцх…

Млади чувар, Тунижанин Хакил Услети, ког наша држава плаћа да одржава гробље, на свој начин поправља слова која временом отпадну, лепећи их малтером. Унутар костурнице, помен на ћирилици Скопске пешадијске подофицирске школе својим умрлим друговима у Северној Африци, захвалност палим ратницима домовине ФНР Југославије, неколико венаца које доноси особље наше амбасаде у Тунису и Удружење ратних добровољаца 1912-1920. И свеће на прозору да их намерници запале за покој душе погинулих војника, али не претрже се чувар Хакил отварајући капију српског војничког гробља. Каже, као да се он у наше име извињава, да ретко ко свраћа. Не придикујемо ником, али довољно би било да један одсто од двадесетак хиљада Срба који годишње посете туниска летовалишта направи и излет до Бизерте. Или, до петнаестак километара удаљеног градића Мензел Бургиба где се налази још једно српско војничко гробље.

Фото: Ранко Пивљанин

Фото: Ранко Пивљанин

Тамо нас дочекује Вагдија Хамди која је заједно са сином Мажубом наследила посао чувара нашег гробља од покојног супруга. И судећи по ономе што смо затекли, своју дужност ваљано обављају. За разлику од запуштеног католичког гробља у склопу ког су сахрањени и српски војници и у коме је, уз породичне гробнице, забораву препуштен и велики споменик на коме пише «Францаис ет Сербес мортс поур ла патрие» ( «Французи и Срби погинули за отаџбину» – српско гробље изгледа беспрекорно. Између дугачких низова крстова које творе металне сабље пободене у земљу уредно покошена трава, цвеће на платоу где су јарболи са заставама и постоље са поменом «Слава палим српским војницима за слободу 1914-1918», поткресани борови у чијој хладовини почивају 1722 ратника. Њихова имена, са годином смрти и називом јединице којој су припадали угравирана су на сабље-крстове. Леже резервисти Првог, Другог , Трећег, Осамнаестог пешадијског пука Јоаким Радосављевић, Живан Божичић, Светомир Трифуновић, Душан Јоцић.., ево и каплара Милорада Ристића, капетана 10. пешадијског пука Милуна Илића…

Фото: Ранко Пивљанин

Фото: Ранко Пивљанин

Прећуткујем да смо, у међувремену, резервисте укинили, да смо водили и изгубили неке глупе ратове и да нам се војска, како то стручњаци објашњавају, професионализује. Да не љутим сени ратника, а слутим и њихов одговор: нашу отаџбину никад нису бранили професионалци, него народ. За ту тврдњу они су мртви и истински сведоци.

Фото: Ранко Пивљанин

Фото: Ранко Пивљанин

Од Алжира до Русије

Према подацима Републичког завода за заштиту споменика културе у земљи и иностранству, а највише у Европи и северној Африци, налази се више од шест хиљада српских војничких гробаља.
Кости српских ратника леже од Македоније, Грчке, Албаније, Бугарске, Мађарске, Румуније, Италије, Аустрије, Немачке, Француске, преко Белгије, Чешке, Словачке, земаља бившег Совјетског Савеза, па све до Туниса, Алжира, Египта…

Америчко и француско гробље

У граду Тунису, у близини древне Картагине, налази се америчко војничко гробље на ком су сахрањени војници страдали у биткама Другог светског рата које су вођене на подручју Северне Африке. Огроман комплекс, осим бескрајног низа белих крстова, садржи велики Зид сећања са именима страдалих војника, споменик са посветом да никад неће бити заборављени и мозаик који приказује дејства савезника у борби против нацистичке Немачке.
Недалеок, на брду Гамарт, налази се и француско војничко гробље, за погинуле у Првом и Другом светском рату.

Ранко Пивљанин, Блиц

3 коментара

  1. vesna stefanovic каже:

    slava srpskim ratnicima a sramota nas koji se nesetimo njih i da posetimo njihove grobove i da ih se setimo i pomenemo a i sredimo njihove vecne kuce….+++++++

  2. Босиљка Папачек каже:

    Тужна при помисли да су далеко оставили своје животеи не само тамо већна доста места у свету .
    Мислим да је наш председник Тома Николић посетио и то гробље .Тужно је да су им гробови тако далеко да немогу тако често да се посете .Ми срби смо херојски народ .

  3. Kika каже:

    Slava Srpskim ratnicima, slava junaku Миливојu Ј. Станојевић из села Добрња, срез млавски, округ пожаревачки…

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.