СА ПУТА ПО ИЗРАЕЛУ, МРТВО МОРЕ, КУМРАН, МАСАДА (4): Умире ли Мртво море

Фото: Р. Пивљанин

Фото: Р. Пивљанин

Мртво море, чини се, никад више није било у складу са својим именом. Ово чудо природе у Јорданској долини на коме смо најближи утроби планете (најнижа је тачка на Земљи и налази се 417 метара испод нивоа мора), полако нестаје. И није само што му се последњих 20 година ниво воде смањује за око метар годишње, већ су се у последње време на ободима овог језера почеле отварати чудне рупе као да га земља покушава усисати у себе.

На њих скрећу пажњу табле са натписима упозорења, а због тога се са изузетним опрезом планирају нови туристички објекти на обалама.

Водом га снабдева само река Јордан, али количине које стижу све су мање јер Израел и Јордан ову реку користе за снабдевање пијаћом водом, а захваљујући пустињској клими и високим температурама огромно је испаравање тако да вода нестаје, а остају огромне наслаге соли и минерала.

Фото: Р. Пивљанин

Фото: Р. Пивљанин

У међувремену, море се поделило па је онај мањи јужни део спашен од потпуног нестанка вештачким каналом који га је спојио са горњим делом где је много већа количина воде. Размишља се и о каналу који би до њега довео воду из Црвеног мора, али тај пројекат би био изузетно скуп.

Али док га има, силни туристи из света хрле да се окупају, забаве али и лече у овом мору – језеру, чији салинитет је десет пута већи од сланости обичних мора и иде преко 30 одсто. У њему готово да нема живих организама, човек не може да потоне већ због густине воде једноставно плутате по површини, али треба водити рачуна да вода не дође у додир са очима, како не бисте искусили шта заправо значи она народна – со у очи!

Осим две плаже предвиђене за лечење Неве Зохар и Еин Бокек где вас, уз остале третмане, мажу лековитим блатом са дна Мртвог мора, постоје и други туристички центри прилагођени најразноврснијим захтевима туриста. Ту је и фабрика где се праве козметички препарати који садрже минерале и соли из Мртвог мора, али вам не препоручујемо да носите блато, чак и уредно вакуумски запаковано, јер ће вам на аеродрому због тога сигурно отварати кофере.

Фото: Р. Пивљанин

Фото: Р. Пивљанин

Али није само ово чудо на ободу Јудејске пустиње једина ствар коју овде треба видети. У непосредној близини Мртвог мора налази се Кумран, једно од најзначајнијих археолошких открића двадесетог века где су 1947. године у пећинама пустињеке забити пронађени чувени Кумрански рукописи које су ту сакрили припадници секте Есена.

Они су побегли из Јерусалима од искушења градског живота и у миру пустиње се подвргли некој врсти монаштва и строгог исповедања вере. Први свитак рукописа, чији оригинали се чувају у специјалним условима у Храму књиге Израелског музеја уЈерусалиму, случајно је пронашао неки пастир коме је у пећину упала коза. Рукописи су били у крчагу, а чекали су преко 2.000 година да буду откривени и имају огроман значај за хришћански свет јер сведоче о самим почецима нове религије.

Не треба заобићи ни Масаду, остатке величанствене тврђаве на ужасно неприступачном врху једног пустињског узвишења коју је саградио цар Ирод у првом веку пре нове ере, али најзанимљивија и најтрагичнија повест Масаде сеже у 70- године првог века нове ере. Тада је она била последње упориште групе јеврејских побуњеника против римске власти. Три године су одолевали нападима Римљана, а кад више нису имали куд 967 бранилаца, заједно са женама и децом, починили су колективно самоубиство. До овог места данас туристе возе електричне гондоле, али онима који воле изазове на располагању је такозвани «змијски пут» од подножја брда до тврђаве која чува остатке Иродових одаја, колумбарија, складишта, купатила, одаја за војнике и синагоге, а без даха оставља велики базен за воду, један од неколико који је значио живот у данима опсаде.

А ако сте се некад питали како ли изгледају Содом и Гомор, те метафоре разврата и блуда, можете то проверити на непуних пола сата вожње теренским џипом од Мртвог мора. Али не очекујте да вас иза стена чекају раскалашне младе девице или, пак, дечаци, Лотове ћерке жељне миловања и оргије за незаборав: Содом је данас само окамењена планина. И ако је стварно Бог у гневу сатро ове древне градове због развратног живота њихових становника, како бележи Стари завет, онда није жалио на «сумпору и огњу». Једини траг живота овде су грменови некакве биљчице чији листови су слани и која од воде види само росу у хладним пустињским ноћима. А на та библијска времена подсећа само један камени стуб кога зову Лотова жена. Она се, наводно, док је бежала са фамилијом, упркос Божијим упозорењима да не гледа шта се догађа са градовима, ипак осврнула и остала окамењена.

Фото: Р. Пивљанин

Фото: Р. Пивљанин

Оаза Еин Геди

У потпуном пустињском окружењу као оаза у најбољем смислу те речи, опстаје национални парк Еин Геди познат по изворима и слаповима и са фантастичном ботаничком баштом, којом ходају дивојарци по којима је ово место и добило име – Еин Геди значи Извор младог дивојарца. То је истовремено и туристички центар у коме туристи могу да бораве и да из базена на падини посматрају Мртво море испред себе.

Ранко Пивљанин

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.