ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Трешњин син

tresnja goran l

Процветала је трешња у мом дворишту, и то је можда најлепша вест која се јуче догодила у Београду.

Није објављена у другом „Дневнику“, нити би је разумели, поред свих Брисела и растегнутих жица, преко којих избеглице, кад нису гладне, играју одбојку.

Папа ће им у четвртак опрати ноге!

Моја трешња данас личи на млађаног Фидела Кастра, гледа у небо као Путин у авионе, и улагује се птицама.

Цвета у време крвавих руку и прљавих киша, кад све што је свето вири из пуног новчаника.

Њише се, на поветарцу, као Соњечка у неком тржном центру, убеђена да ћу јој поверовати, како листам у земљи коју пролеће није заобишло.

Кад сам је садио, пред очима су ми била деца из комшилука.

И гледао их како се по њој веру, довикују и краду моје трешње, једу их као голубови, слутећи да их не видим.

На тој литератури сам растао, иако ми у пасошу не пише да сам трешњин син.

Децу из комшилука сад брину друге бриге.

Немају времена да ми кажу – добар дан!, и понекад, кад ме виде поред ње, питају – које је то дрво?

Слегнем раменима, насмејем се и Достојевског сакријем иза леђа, да их не уплашим.

И ноћу, кад оно месец изађе из Дунава, па се звезде претворе у Магдалене, уз зрикавце и свице, кад ми се привиђају џарде и тамбураши, вино и сукњице од априла, поред ватре, док ме Соњечка моли да јој направим сина, гледам у трешњу као у младу коју немају за кога да удају.

Да нисам растао међу поштеним људима, можда бих данас био председник републике.

Моји најгори другови, постали су министри и амбасадори.

Уочи избора, увек ме питају – како си?

Но, гледам своја посла и моју трешњу како цвета.

Причам јој: – ускоро ће нам доћи неко важан из Мостара, морамо бити лепи и фини!

До тада ће, вероватно, још неки аеродром одлетети у ваздух.

Тад ћемо ја и Зоран Шапоњић вероватно бити на Златару.

Причаћемо причу о човеку са Тичјег Поља: кад му је било најтеже, ставио би прст у уво и запевао.

-Шта је најтеже? – питали га.

-Кад кукакш сам! – рекао је.

Моја трешња процветала.

И добро је што то нису објавили у другом “Дневнику“.

Горан Лазовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.