ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Милош Милосављевић, човек који уме да буде брат!

Није ово време за Милоше.

Био је Обилић кад су хероји били кукавице.

Мајци писао с ратишта – није ми ништа, а лекари се дошаптавали – можда ће преживети!

У Шибенику, из стана Јована Рашковића, изнео тучани сеф.

Усташе питале – чији си?

-Божји! – одоговорио, и прекрстио се.

Кад је дошао у Србију, дочекала га киша.

И дезертери.

Они који су од шверца направили каријеру, и високе куће, причали му о патриотизму и поштењу.

Смедерево је и тада имало шупље џепове и лепе девојке.

Милош се дружио с рибарима.

И у дунавским усецима и врбацима, тамо међу тополама, ојкао – ој, Србијо, има ли несреће која те неће?!

Сав од мишића и доброте.

Фискултурник.

И директор школе.

Уме да буде брат.

Воли он људе, али му је са псима сигурније.

Нису га ни једном ујели!

Из књиге ЉУДИ И ГРАДОВИ Горана Лазовића

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.