ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Мајчина рука!

Дође Нићифору Аничићу мајчина рука некад у сан.

Спусти се на раме, и пита – боли ли те нешто, сине?

Јеси ли жедан?

Рука која га је миловала и повијала.

И држала, док су се пели уз страњанске стране.

Махала му из Грончарева.

Мајчина рука, на коју сад миришу Нићифорове руке.

И он их прекрсти кад прича о деди.

Јунаку, који је имао петорицу браће.

Сва шесторица војевали у Балканским ратовима.

Били и у Првом светском.

Најстаријем кости остале на Церу.

Звао се Јеремије.

И сад мртав понекад запева у Текеришу.

Милун, Исаило и Јаћим за Србију дали животе.

Нису имали ништа друго!

Сад немају ни гроб.

Деда Косто – преживео, али није утекао ранама.

Остао Ацо, није имао потомака, али је свој деци био деда!

Нићифор је од њега учио да гледа у Сунце.

Тада се историја није читала него слушала.

Чим нешто није јасно, јунак заврне рукав или ногавицу, па гледај где је Албанија и какав је Солун.

Српске куће су имале више медаља него соба.

Солунци се дошаптавали са Јадовником.

Тада, кад су комунисти сахрањивали Бога.

Нићифор је имао пет година кад су му кућу запалили.

Сећа се јула четрдесет и треће.

Изгорело село.

Остала само душа, неогарављена.

Зиму је презимио у туђим подрумима.

Грејала га мајчина рука.

Запатило се то миловање, и из њега изникла мајчина душица.

Нићифор Аничић.

Лековит, не разуме се у медицину, али о души зна више од сваког лекара.

Седамдесет и четврте напустио родну груду.

Бели свет и празан кофер пун наде.

Знањем и поштењем, стигао где је наумио.

У Африци га сад зову – Ник!

Велики Ник!

Зар Аничић може бити мали?

Блаженопочивши Алексеј га даривао Крстом Светог Сергеја Радоњешког.

За Патријарха Кирила, Нићифор је брат.

Исто као што му је Русија сестра.

И док о њој прича, гледа у Србију.

Одакле му мајчина рука долази у сан.

И опет пита – боли ли те нешто, сине?

Он јој одговара:

-Боли ме Србија, мајко!

Боли, оваква каква јесте!

 

Из књиге ЉУДИ И ГРАДОВИ Горана Лазовића

Горан Лазовић

1 коментар

  1. Зоран Чукић каже:

    Лепо Горане !….. Али да знаш, бољи је Нићифор но што га можете описати.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.