ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Лијепа Фатма!

19.07.2016.

Tи си нешто к’о наш Авдо Сидран.

Како га, болан, не знаш?!

Ја га гледала у Зворнику.

Пио пиву.

Прислонио се уз дрво и помер’о ногавице.

Да и’ не запиша.

Одавле  се оженио.

Жена му фина, млада.

Само се ја за њега не би’ удала!

Нит’ би ме он уз’о.

Моје било к’о што је било и његово.

Само су мене звали – лијепа Фатма.

Могу ти и слике показат’.

Имала сам ноге за несвијест.

И не замјери што сам душевна.

Шта има везе што си Србин, и ја сам була, па се не љутим.

И велиш, ниси гладан, нећеш ћевапа.

Е,вала, ‘оћеш, макар се ја не звала Фатма.

Ето, да се опет зарати, би л’ ме мог’о убит?

-Не бих, Фатма, а ти мене?

-Не знам, чини ми се не би’, ал’ човјек никад не зна док не проба!

Зато и велим, ‘ајде, узми ћевапа!