ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Коприве и очева кошуља

Отац је имао једну кошуљу коју никада није скидао.

После његове смрти, носио сам је неколико дана.

Кошуља је била шарена и изношена.

Имала џеп у којем сам нашао некакво семе.

Просуо га поред трешње коју је он засадио.

Никле су коприве.

Мајка од њих прави питу, и виче – узми, нећеш се отровати!

И ја једем, и не могу да прогутам.

Уста ми пуна мртвог оца.

Мајка га није сањала од кад је умро.

Јутрос говори – иди, ископај оне коприве испод трешње, расту као да је нешто наше испод њих закопано!

И додаје ми ону кошуљу, коју отац никада није скидао.

Из књиге ЉУДИ И ГРАДОВИ Горана Лазовића

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.