ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Једном, кад те Косово заболи!

Трин’ест динара ми фалило за хлеб и продавачица каже – нема везе, узми, ти си добар човек!

И ја узмем, људи ме гледају, померају се да прођем, а ноге ми се стегле  к’о срце кад сам беж’о од Шиптара.

Кућа ми тад изгорела, и стално сам се окрет’о да видим како гори.

Сад ме страх да останем сам!

Памет ме не слуша.

Стално би’ иш’о да тражим мртвог сина, и  брата.

Остали  у Пећи.

Да нађем њихов упаљач, ја би’ га са’ранио и веров’о да им је то гроб.

Сад немам ништа своје, али кад умрем – имаћу!

Хлеб ћу поделити са птицама.

И вратити они’ трин’ест динара.

Причаће опет да сам добар човек.

Не виде они да је на мени све изношено.

И да за доброту немам више џепова.

 

Из књиге ЉУДИ И ГРАДОВИ Горана Лазовића

1 коментар

  1. Biljana Mitic каже:

    ISTINITO BOLNO TUZNO!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.