ЗЛОЧИН КОЈИ И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Годишњица „Олује“ и геноцида у Крајини

ИСКРА на Фејсбуку

(Егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине) Фото: in4s.net

Данас се навршавају 22 године од почетка злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1.853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

У хрватској-војно полицијској акцији “Олуја” августа 1995. која је започела 4. августа масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ , извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори “Југ” и “Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Међу страдалима, према подацима Веритаса, налази се 1.196 цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Одлука о почетку акције “Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. било је оцијењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.

Џелати на слободи

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК искључиво акција “Олуја” може да се потпуно одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида.

У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.

„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

Дани туге и сјећања у Србији и РС

Манифестацијом „Дани туге и сјећања“, Република Српска и Србија заједнички обиљежавају годишњицу егзодуса Срба из РСК.

На Ветернику, надомак Новог Сада, данас ће се окупити државни врх Републике Српске и Србије, представници Српске православне цркве, грађани, као и они који су и сами били жртве „Олује“.

Биће служен парастос жртвама „Олује“, након чега ће се присутнима обратити предсједници Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић.

Предвиђено је да на овом скупу говори и једна особа из избјегличке колоне 1995. године, која је још као дијете напустила свој дом и кренула пут Србије.

„Дани туге и сјећања“ биће обиљежени и у Бањалуци, Новом Граду и на Петровачкој цести.

Координатор Документационо-информацуионог центра „Веритас“ за Републику Српску Јанко Велимировић рекао је новинарима да се на посљедњој „Веритасовој“ евиденцији налазе имена 1.859 погинулих и несталих Срба у тој акцији и послије ње, од чега су 1.209 или 65 одсто цивили, међу којима је три четвртине било старијих од 60 година.

Он је изразио и незадовољство због одсуства било каквог процесуирања за почињене ратне злочине током и послије „Олује“.

Према „Веритасовом“ програму обиљежавања 22 године од страдања Срба у „Олуји“, у суботу, 5. августа, у Бањалуци са почетком у 9.30 часова предвиђено је полагање вијенаца на споменик страдалим Крајишницима на динари на Пердуовом гробљу, а парастос ће бити служен у Храму Христа Спаситеља у 11.00 часова.

Трибина под називом „Дани туге и сјећања“ биће одржана у Народном позоришту Републике српске са почетком у 12.00 часова.

У недјељу, 6. августа, у Новом Граду парастос страдалим Србима биће служен у Храму Светих апостола Петра и Павла са почетком у 10.00 часова, у 10.30 часова је прислуживање свијећа на „мосту спаса“ и спуштање вијенаца у ријеку Уну.

Истог дана у мјесту Сводна, гдје је хрватска авијација бомбардовала колоне српских избјеглица из Крајине, биће служен парастос у мјесној Цркви Светог Саве са почетком у 11.30 часова, а у 12.00 часова је предвиђено полагање вијенаца код спомен-крста.

У понедјељак, 7. августа, у мјесту Јањиле, на Петровачкој цести, гдје је, такође, хрватска авијација бомбардовала избјегличке колоне, са почетком у 11.00 часова биће служен парастос и полагање вијенаца на спомен-крст.

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као „Дан побједе“ и домовинске захвалности за акцију „Олуја“.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.