ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Нико није осуђен за убиства Срба на подручју Равних Котара

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 Срба које су прије 24 године убили припадници Хрватске војске на подручју Равних Котара и на велебитском превоју Мали Алан.

Драгана Дукић, предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, које је организовало парастос, рекла је Срни да су прошле 24 године од када се десио овај гнусни злочин.

„Чињенице су познате, а жалосно је што ни после 24 године нико не сноси одговорност и нико није осуђен за овај злочин. То породице додатно растужује“, нагласила је Дукићева.

Она је истакла да је додатни терет за породице то што не знају шта се са њиховим најмилијима десило и не могу да их сахране како доликује човјеку јер се још осам лица води као нестало.

Дукићева је додала да, нажалост, ово питање које би требало бити хумано и приоритетно, зависи од политичке воље и тренутне ситуације у Хрватској.

Парастос су, осим породица жртава и представника „Сузе“, присуствовали и предсједник Координације српских удружења породица несталих са подручја бивше Југославије Драган Пјевач и предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Послије парастоса они су положили цвијеће спомен-плочу страдалим Србима, постављеном у Ташмајданском парку.

Чланови удружења грађана „Српски светионик“ на степеницама Цркве Светог Марка истакли су велики црно-бијели транспарент са натписом „Злочин који траје“ на српском, руском, њемачком и енглеском језику и фотографијом избјегличке колоне Срба из Хрватске из августа 1995. године.

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом „Масленица“ на јужне дијелове Републике Српске Крајине, што је била трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН.

У овој агресији на српској страни погинуло је 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце до 12 година. Осам лица се још води на листи несталих. У збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Из равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета.

Један од тежих злочина већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције, мучки, из засједе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине с подручја Грачаца, међу којима и двадесетшестогодишњу болничарку Душанку Гаћеша.

Операцију „Масленица“ су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника и врховног команданта оружаних снага Хрватске, саопштено је раније из Удружења „Суза“.

У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора „Велебит“ био је косовски Албанац Агим Чеку, каснији косовски званичник, од чијих граната је, усљед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише страдало цивила, наводе из Удружења.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним нити пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

И послије 24 године равнокотарска села су још „сива зона“ повратка прогнаних Срба.

РТРС, Срна

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.