ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Македонија је сувише мала да би Запад циљао само њу, у питању је нешто много веће..

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: webtribune.rs

Фото: webtribune.rs

Како год, „македонско стање“ прети да постане дијагноза Централног Балкана. Нјему је претходила широка пропагандна акција, где су се проамерички европски интелектуалци и агенти неделјама утркивали ко ће жешће да оптужи ЕУ као кривца за руско репозиционирање на Балкану.

Македонија је сувише мала да би Запад отварао икакав крупан процес само због ње, и сувише значајна да би то остало само у њој
1.
Зашто је Македонија поново експлодирала? Просто: она је најтања карика на потезу од Истанбула до Берлина. Није ту реч о малом формату македонског председника Ђорђа Иванова, који је, уместо да стабилизује поделјену землју, национално помирење започео из зоне криминала. Не ради се ни о томе да су га навукли, чак ни да, тешко схватлјиво, на њега превелики уплив има Турска, која панично тражи место где би глобални пламен склонила са својих граница.

Реч је о историјским условлјеностима. Термин Мазедонисцхе Зустäнде (македонско стање) користио је Адолф Хитлер, подразумевајући несигурност коју изазивају расцеплјене и хаотичне државе у суседству.

Џаба је Николи Груевском што је неупоредиво већи формат од Иванова и што је стабилност покушао да спаси обећањем Америма да ће прихватити промену имена землје, која стоји на путу њеног уласка у НАТО.

Формат ти на крају одређује величина и моћ землје, па је, што се Амера тиче, промена имена Македоније потребна због суштине – због федерализације землје – којој се Груевски противи.

2.
Сврха федералне Македоније – далековидији од мене би то назвали распадом – је у јачању албанског фактора, где је, према провереној стогодишњој формули, на Балкану мање Русије таман за колико је више Албаније. (Овај пут, додуше, за толико би требало да буде мање и Кине, која се на Централном Балкану и у Србији појавлјује са великим плановима.)

Да је то цилј који се кристалише из немира прошле године, види се сад и по све извеснијем разлазу Груевског и албанских партнера у влади, код којих се пре није дало приметити одушевлјење за сорошевску креатуру Зорана Заева.

Немири које је изазвао несрећни Иванов а распалиле их и смисао им дале западне агентуре не налазе сврху у декларисаној одбрани устава и правде, већ у још једном одлагању избора. Наиме, избори, који су најпре били расписани за крај априла, одложени су под притиском Вашингтона, јер је њихов фаворит Заев – који се не противи федерализацији – стајао лоше против Груевског. Протести, на којима Заев понавлја да и далје нема услова за фер изборе, требало је да доведу до још једног одлагања, будући да су избори били планирани за јун.

Груевски је, међутим, још једном заиграо тврдо: избори су у петак расписани за 5. јун. Наравно, то ће додатно усијати ситуацију, али, суочен са непрестаним исцрплјивањем, он није имао куд. Неписане пропозиције за изборе, које је дао Вашингтон, очигледно се могу читати тако да ће се фер услови стећи истог момента кад Груевски изгуби већину.

3.
Иако су избори расписани, није извесно да ће се одржати. Већ на саму најаву да ће прекинути то мучење, Груевски се суочио са бестијалним притисцима: хајде што му је запрећено санкцијама и забраном путовања у землје шенгена – то се некако подразумева – него му је речено и да ће изгубити помоћ за суочавање са мигрантском кризом, која је македонску границу изложила тешком притиску придошлица из Грчке. Тако ће мигрантска криза постати оружје Вашингтона и Брисела против Груевског, који, бранећи себе, брани и ЕУ (па и Србију) од далјег мигрантског прилива.

Али бруталност претњи показује колико је Груевски високо подигао улог. Ако не одустане од избора, суочиће се са сваком врстом најбруталнијих притисака, можда чак и са грађанским ратом. Ако одустане, потписаће сагласност на поруку коју обнавлјањем немира Американци шалју македонском народу: имаћете хаос све док гласате за Груевског; јасно!? Речју, ако одустане, обрисаће под и њиме и Македонијом.

4.
Иако ће многи овдашњи ура-патриота до неба да лакомислено ускликне колики је Груевски цар, овде је реч о нечем другом – о могућности велике несреће у најави. Надати се у Груевског је будаласто, јер је Македонија сувише рањива, сувише поцепана и сувише мала землја да би могла да буде носилац промена на Балкану. (Прошле године уверили смо се да је сувише мала и Грчка.)

Поред тога, Македонија је сувише мала чак и за то да се „македонско стање“ односи само на њу. Хитлер, на пример, синтагму Мазедонисцхе Зустäнде користи припремајући напад на Полјску:„Данциг (Гдањск) и Коридор морају бити враћени Немачкој, мора бити елиминисано ‘македонско стање’ на нашој источној граници“.

Шта то значи? Иако Србија нема проблем са македонским суверенитетом, те две землје су у војним картама уцртане као јединствено војиште. Било каква идеја о федерализацији Македоније не може оставити у миру ни Србе на стратешки важним северу Косова и граничним општинама са Македонијом на југу Србије.

Јер у позадини сваког међумакедонског сукоба лежи тињајући конфликт Македонаца и Албанаца (где је Заев само истурена проалбанска пета колона), одакле је изазивање сваког сукоба у Македонији поставлјање (гео)политичке замке пред Србију. Најкраће: ни да им помогнеш, ни да се правиш луд.

5.
Како год, „македонско стање“ прети да постане дијагноза Централног Балкана. Нјему је претходила широка пропагандна акција, где су се проамерички европски интелектуалци и агенти неделјама утркивали ко ће жешће да оптужи ЕУ као кривца за руско репозиционирање на Балкану.

Посебно апострофирајући Србију, Јарослав Вишњевски из ЛСЕ (Лондон Сцхоол оф Ецономицс) говори о тријумфу руске меке моћи, оптужујући ЕУ да „нема никакву кохерентну комуникацијску стратегију према региону“ и да „није у стању или не жели да иде далје надахњујући наративе о стабилизацији и потенцијалним користима које произилазе из чланства“.

Према последњим информацијама из Брисела, ЕУ ће, колико год неволјно, морати да започне јаку антируску кампању на нашем делу Балкана, и то ће бити само медијска припрема да Амери и Британци, како се види у Македонији, упале и геополитички креирају регион.

6.
Обузета изборним страстима, јавност у Србији као да није у стању да мисли о питањима попут овог, која у себи не садрже определјивање за и против Вучића. А, и када учествујемо и кад нас нема у стварима у Македонији, догађаји на југу итекако имају везе с нама. Македонија је мала да би западне силе отварале икакав крупан процес само због ње, и сувише значајна да би било шта од покренутог остало у њеним границама. Мазедонисцхе Зустäнде – то смо сви ми на Централном Балкану.

Добро је у оваквим ситуацијама имати сув барут, али, не мање, наоштрен мозак. Добре дијагнозе и добре желје само су невидлјиви темелј добре политике и ништа више од тога; мудрост малих земалја одувек је била у томе да између две лоше одлуке изаберу мање лошу.

standard.rs, webtribune.rs

Тагови: ,

2 коментара

  1. Dragan Cvijan каже:

    Srbija, Crna Gora, Makedonija uz Kosovo I Metohiju sa Rpublikom Srkskom temelji su domacinskog upravljanja, koje odstupa od poliickog demokratskog naturanja narodu pretezno srpskom, politicko- stranackog poslusnika I manipulana sa „negovane ulice“ kao glavu porodice. Tu ce utrositi vekove geopolitickih promena I ostati na istom. Sta Im preostaje nego odusati I narod imenovati zaostalim Balkancima. Pokusan je uvoz „stevnih rasnih junica“, koje zavrsise na „farmi“ I u „parovima“ jalove.

  2. sasa каже:

    Pogledajte dobro logo SDSM partije iz Makedonije. To je karanfil u petokraci zvezdi, ali ako se malo rublje zagledate u srz karanfila, videcete stisnutu pesnicu – simbol „Otpora“… i mnogih obojenih revolucija u svetu.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.