УВРЕДА ЖРТАВА: Хасанбеговић од велике Србије не види велики злочин

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Три дана пред званичну државну комеморацију жртвама Јасеновца, на којој се неће појавити представници жртава револтирани буђењем неофашизма у друштву и врху власти, хрватски министар културе Златко Хасанбеговић оценио је као прави тренутак да за све недаће које су га снашле окриви „великосрпску идеологију”. Овај, како га медији у Хрватској називају, поштоватељ усташких капа и хоџа из СС дивизије „Ханџар”, обишао је у уторак Јасеновац, где ће сутра, по други пут за недељу дана, бити обележена годишњица пробоја логораша, упозоривши да се „манипулација јасеновачким жртвама налази у основи великосрпске идеологије”.

„Злочини се не могу упоређивати јер сваки има своју историјску позадину и актере и историографија није дисциплина која истражује такмичење у злочинима. Комунистички злочини су једна тема, а злочини других режима су друга тема”, направио је Хасанбеговић омиљену паралелу хрватских десничарских кругова, који настоје да ставе знак једнакости између ипак неупоредивих злочина ратног усташког и послератног комунистичког режима – то јест између Јасеновца и Блајбурга – и тиме одбаце тврдње да су се у НДХ догодили геноцид и холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима.

Упркос томе што је Хасанбеговић „изразио жаљење” тиме да ће ове године, од када је он министар, бити одржане чак три одвојене комеморације у Јасеновцу, и без обзира на његов позив да „сви, па и они који су већ били на Спомен-гробљу, поново дођу“, то се неће десити. Представници и удружења жртава Јасеновца нису му дали за право – комеморацију су одржали Координација јеврејских општина и Српско народно веће, 15. априла, док ће хрватски антифашисти то учинити у недељу, 24. априла.

Тако ће Хасанбеговић сутра бити усамљен док на попришту јасеновачког геноцида у мислима гужва рукама своју усташку капу и проклиње себи у браду великосрпску идеологију коју су – ако би се ишло овом наопаком логиком – усвојили и представници јеврејских удружења. И не само они. Милораду Пуповцу и Огњену Краусу придружили су се, прошлог петка подно споменика „Цвет“ у Јасеновцу, и бивши хрватски председник Иво Јосиповић, Зоран Пусић у име хрватске Антифашистичке лиге, посланици Радимир Чачић и Фурио Радин, аустријски амбасадор Андреас Виденхоф, израелска амбасадорка Зина Калаy Клеитман, али и представници холандске, немачке, француске, канадске, америчке и српске амбасаде.

На неки начин, поновила се ситуација од летос, када Хрвати такође нису могли да се договоре око „прославе обљетнице Олује”, па су парадирали и у Загребу и у Книну, у зависности од тога коју политичку опцију више преферирају. Међутим, на прославу етничког чишћења нису им дошли драги гости, инострани војници, да им се придруже на милитаристичком дефилеу – што су хрватски десничари и тада оценили као још једну победу великосрпске, а тачније четничке идеологије.

Тако схватамо да је четништво и великосрпство све оно што на било који начин узнемирава осећања хрватских десничара. Није то само идеја „велике Србије” која је и у Хагу недавно, ослобађајућом пресудом Војиславу Шешељу, декриминализована – додуше само у првостепеној пресуди – и оцењена тек као „политички сан”, а не злочин. И песме као што су „Тамо далеко” и „Марш на Дрину“, све то наноси неописиве душевне боли хрватским десничарима. Њима нимало не смета Томпсон, као „складатељ домољубне глазбе” нити као као предавач у школама – где подучава хрватску младеж о „Максовим месарима”, Старим Градишкама и новим интерпретацијама повјесних дешавања.

У крипти јасеновачког споменика председник Координације јеврејских општина Огњен Краус је у петак поручио да су организовали одвојену комеморацију како би скренули пажњу јавности и упозорили да се у Хрватској догађа нешто слично збивањима у такозваној НДХ 1941. године и у Немачкој 1933. године.

„Ово је реакција на нечињење државе у погледу усташких повика на улицама градова и фудбалским утакмицама, као и говора мржње у медијима, посебно на интернету. Ограда председнице Грабар Китаровић и осуда усташког режима и злочина догодила се након што смо ми донели одлуку о одвојеној комеморацији, те након притиска извана, а потпредседник владе Томислав Карамарко није никада осудио овај логор и злочине у њему, никада није осудио усташтво и расне законе“, рекао је Краус.

Председник Српског народног већа Милорад Пуповац рекао је како су на комеморацији са својом сабраћом у страдалништву, Јеврејима, и да ће присуствовати и комеморацији антифашиста у недељу, али на сутрашњој државној комеморацији неће бити.

„Овде смо да упозоримо јавност, да се у Хрватској коначно схвати да је задњи момент да се заустави релативизација усташких злочина, да се схвати да је у Хрватској на делу оживљавање усташтва“, рекао је Пуповац и набројао конкретне примере за то, истакавши да их има безброј. Пуповац је затражио да се осуде сви покушаји оживљавања усташтва и зауставе активности које се уз помоћ цркве одвијају по школама и установама, где се тврди да усташки логор није био неко зло, да је више злочина у Јасеновцу било након ослобођења, због чега ослободиоце желе да прогласе крвницима, а крвнике да рехабилитују.

Али, Хасанбеговић не одустаје. Само четири дана касније поручује управо из Јасеновца да су „комунистички злочини једна, а злочини других режима друга тема”, не усуђујући се чак ни да изговори име тих „других режима”. Зато гласно изговара ко стоји иза „манипулација јасеновачким жртвама”. Али та ужасна великосрпска идеологија изгледа не живи само у потомцима побијених у Јасеновцу, већ и у великом делу осталих грађана Хрватске. Државну комеморацију са Хасанбеговићем и председницом Колиндом Грабар-Китаровић на челу бојкотују и опозиционе партије, а критике Загребу упућују и владе савезничких НАТО држава.

„Дипломатски представници земаља савезница изражавају велико незадовољство обележавањем злочина почињених у логору Јасеновац, при чему истичу како се мало предуго чекало да врх власти једногласно осуди НДХ“, пише загребачки „Јутарњи лист”, описујући недавни састанак хрватске председнице за западним амбасадорима – углавном истим онима који су дошли на комеморацију у Јасеновац код Крауса и Пуповца. Разлог за позив на Пантовчак, незванично тврде медији, било је незадовољство хрватског врха амбасадорским твитер порукама, у којима се, такође, помиње и њихова забринутост због стања слободе медија.

Изгледа да су Хасанбеговића, коме су антифашистички активисти још првог дана на новом радном месту на зграду Министарства културе залепили таблу са натписом ове институције из доба НДХ, посебно повредили наводи из текстова Анте Томића, сплитског новинара, кога су већ два пута нападали у родном граду, проглашавајући га за „издајника“ и „четника“. Хасанбеговић, напросто, поручује Томићу да пази шта пише, па ће бити и безбеднији.

И онда се зачуде што су амбасадори незадовољни, посебно кад Хасанбеговић посећује премијеру документарног филма „Јасеновац, истина“, где се тврди да су злочини у овом логору масовније чињени после ослобођења од усташа, него док су они владали.

Рекло би се да све што је ових дана кулминирало у Хрватској корене вуче из мање или више потискиваних и скривених подела у самом хрватском друштву, а не из великосрпске идеологије. Када се обележава годишњица пада Вуковара, рецимо, последњих година Хрвати наступају у две колоне – како екстремни и они умеренији не би једни другима звиждали. То се посебно односи на политичаре, па је председница Хрватске прошле године и сама бојкотовала комеморацију у Јасеновцу коју је организовао тадашњи премијер Зоран Милановић, положивши свој венац два дана раније.

Очигледно је раслојавање на „прву и другу Хрватску”, што је неминовно када на ред дође суочавање са злочинима из прошлости. И што пре Хасанбеговићи у хрватској политици скину своје капе пред геноцидом, холокаустом и етничким чишћењем, тим пре ће престати да манипулишу комеморативном културом и више им се неће привиђати „великосрпска идеологија” у њиховом дворишту.

Политика, Бојан Билбија

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.