УТИЦАЈ ВОРЕНА ЗИМЕРМАНА: Угледни дипломата оптужио Изетбеговића за ратну трагедију

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Да Алија Изетбеговић није накнадно повукао свој потпис на мировни документ који су у марту 1992. потписале све три завађене стране, рата у Босни и Херцеговини можда не би ни било. Била би избегнута трагедија и разарања и небројени животи били би сачувани. На суђењу Ратку Младићу у Хагу, бивши европски мировни посредник у БиХ, Португалац Жозе Кутиљеро поново је ове недеље подсетио на предратно пролеће 1992. године када је лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић прво прихватио, а затим под утицајем Ворена Зимермана, тада америчког амбасадора у Југославији, повукао свој потпис испод принципа преуређења БиХ како су били предложени планом лорда Карингтона.

По једином мировном плану за БиХ, о коме је са све три стране у име Европске заједнице и лорда Карингтона преговарао португалски дипломата Жозе Кутиљеро, Босна и Херцеговина требало је да постане децентрализована, конфедерална држава и подељена на кантоне по националној основи. Ти кантони би се формирали на принципу већинске етничке припадности у општинама, а Босна и Херцеговина би личила на леопардову шару. Принципи унутрашње поделе Босне и Херцеговине на три етничке заједнице договорени су на конференцији о БиХ у Лисабону 23. фебруара 1992, а непун месец после тога (18. марта) Кутиљеров план су потписали Радован Караџић, Алија Изетбеговић и Мате Бобан.

Изетбеговић се неколико дана касније, после разговара са Вореном Зимерманом, предомислио и одбацио план. По тој прелиминарној карти, босанским муслиманима, њиховој конститутивној јединици, припало би 50 општина или 44 одсто територије, Србима је требало да припадне 37 општина и 44 одсто територије (исто колико и босанским муслиманима), а Хрвати су добијали 20 општина које су се простирале на 12 одсто територије. Српски део Босне не би чинио територијалну, повезану целину, то јест, српске општине унутар кантона не би биле територијално повезане.

Споразум је био покушај да се решење нађе без рата, у условима када је Југославија већ почела да се распада, а само су босански Муслимани захтевали да Босна и Херцеговина остане у постојећим границама.

Изетбеговићево повлачење потписа променило је све, избио је рат и после три и по године ратовања Дејтонским споразумом, који су потписали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, Република Српска добила је 49 одсто територије, за пет одсто више него Кутиљеровим планом, док је Федерација БиХ добила 51 одсто територије.

„Мислим да је истинска трагедија што мир није постигнут на принципима које сам договорио у марту 1992. Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа, 18. марта 1992. и мапе која је део Дејтонског споразума из новембра 1995, показује да је, после три и по године рата, резултат готово исти”, посведочио је Кутиљеро, додајући да су изгубљени животи били већином животи Муслимана.

Жозе Кутиљеро је иначе сведочио по обавезујућем налогу суда (субпоена). Потврдио је да су све три националне заједнице прихватиле принципе уређења БиХ са три конститутивне јединице унутар тадашњих граница. Срби су, како сведочи Кутиљеро, желели даље преговоре, док су „Муслимани почели да одуговлаче”, преноси агенција Бета.

„Недуго пошто су стране прихватиле принципе, до мене је почело да допире да се председник Изетбеговић јавно одриче свог пристанка у изјавама босанским медијима. Босанска влада званично је одбацила принципе у јуну 1992, додао је Кутиљеро, како преноси Бета.

Португалски преговарач такође открива како је дошао до закључка да се Изебеговић одлучио да повуче потпис пошто су му тако препоручиле америчке дипломате. Кутиљеро каже да му је документе о томе предочио тадашњи амбасадор САД у Португалији.

Кутиљера је Изетбеговић назвао „лажовом” коме се „не може веровати”. Додао је да су „све стране лагале, али су Срби лагали најмање”.

Такође је, као и много пута до сада, било речи о гранати која је експлодирала 27. маја 1992. и убила 26 грађана у реду за хлеб у Улици Васе Мискина. Кутиљеро наводи да му је португалски официр Унпрофора, који је учествовао у истраживачкој комисији, пренео да је убеђен да је граната била испаљена са подручја где су били положаји муслиманских снага.

Као сведок по обавезујућем налогу суда, Жозе Кутиљеро је у фебруару 2013. сведочио и на суђењу Радовану Караџићу и тада је рекао исто што и ове недеље: да је трагедија што рат није спречен у марту 1992. и за то је окривио Алију Изетбеговића, зато што је повукао сагласност са документа који је предвиђао кантонизацију државе и поделу на три ентитета.

Тада је такође суду предочен документ са састанка из априла 1992. године на којем Кутиљеро за Изетбеговића каже да је „препреден, дволичан и да лаже”.

Више пута у интервјуима Жозе Кутиљеро је готово истим речима изражавао своје жаљење због тога што се догодила трагедија која се могла спречити. И за њу је увек окривљавао управо Алију Изетбеговића.

Политика

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.