ТАДИЋ: Такозвани Дан државности БиХ не признајемо, Гардовиће не заборављамо

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједавајући Дома народа Парламентарне скуштине БиХ Огњен Тадић рекао је да Република Српска и њене институције и грађани никада неће признати првомартовски референдум о такозваној незвисности БиХ, нити ће заборавити гнусно убиство српског свата Николе Гардовића, почетком марта, 1992. године у Сарајеву.

„Као савременици тих догађаја и као људи који су имали прилику да се, кроз вријеме које је иза нас, упознају са позадином тих догађаја не можемо да прихватимо да неко тај датум истиче као дан око кога би требало да се окупе народи, ентитети и све остало што постоји унутар БиХ и обиљежавају га као такозвани дан државности“, рекао је Тадић Срни.

Он сматра да је 1. март, у примарном смислу, симбол настојања политичких опција, које су биле за разбијање Југославије, да без српског народа одлуче о судбини Срба на овим просторима.

„То се, као што знамо, завршило трагично по све народе у БиХ и након тога смо сјели за сто и направили Дејтонски споразум који је потпуна супротност 1. марту. Онај ко жели да поштује Дејтонски мировни споразум, ко заговара мир и стабилност у БиХ тај не може да прославља 1. март“, истакао је Тадић.

Он је навео да је иза нас неколико догађаја који додатно отварају питања шта се десило тог 1. марта 1992. године на српској свадби у Сарајеву и ко је утицао на Рамиза Делалића Ћелу, који се и сам декларисао као лице које је повукло обарач, да то учини.

„Ћелина смрт, као и околности под којима је он убијен касније, отварају простор за постављање многих питања: ко је за кога радио, ко је на силу хтио да гурне народе у БиХ у сукоб и да ли се све то могло спријечити“, упитао је Тадић.

Према његовој оцјени, са данашње дистанце потпуно је јасно да је одбијање Лисабонског споразума заправо била политичка декларација којом је извршен позив за оружани сукоб.

„Оно што је српски народ постигао, заједно са свима који живе у Републици Српској, јесте да се одбранио и да је већ раније створену Републику Српску, како се она данас и зове, институционално дефинисао и верификовао Дејтонски мировни споразум, и све то данас посматрамо као низ историјских догађаја“, констатовао је Тадић.

Он је изразио сумњу да ће заувијек остати питање да ли је неко, и ако јесте, наложио убици српског свата да то уради како би испровоцирао сукоб ширих размјера.

У БиХ је 1. марта 1992. године одржан референдум о независности БиХ на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за њену независност и излазак из тадашње СФРЈ.

У Федерацији БиХ 1. март се обиљежава као „дан независности“, док Срби у БиХ овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса.

На тај дан 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен је српски сват Никола Гардовић и спаљена српска застава, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.