СВИЈЕТЛА СТРАНА ИСТОРИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Годишњица славне Подгоричке скупштине

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

На данашњи дан прије 99 година Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, познатија као Подгоричка скупштина, изгласала је историјску и славну одлуку о уједињење Црне Горе и Србије.

Одлуку о уједињењу изгласало је 160 посланика Подгоричке скупштине, а тај документ је предвиђао да се Црна Гора уједини са Србијом у једну државу под династијом Карађорђевић.

Према одлуци Подгоричке скупштине, црногорски суверен краљ Никола, који је раније побјегао из земље, збачен је са престола.

Одлука Подгоричке скупштине од 26. новембра о уједињењу Црне Горе са Србијом била је увод у проглашење заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра у Београду.

Подгоричка Скупштина је засједала је од 24. до 29. новембра, а најважнија сједница одржана је 26. новембра када је донијета историјска одлука о уједињењу Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије, као и одлука о детронизацији династије Петровића.

Признање међународне заједнице

Међународна посматрачка комисија, састављена од више чланова из различитих држава, саопштила је да су одлуке Подгоричке скупштине одражавале већинску вољу становништва тадашње Црне Горе.

Портал ИН4С интегрално преноси тачке извјештаја који је сачинила међународна посматрачка комисија састављена из више чланова из различитих земаља, поводом избора за Подгоричку скупштину и генералног стања у Црној Гори:

1) Трупе које су се налазиле у Црној Гори су биле југословенске, а не србијанске: њихов број у цијелој земљи не прелази 500 људи: оне нијесу биле уплетене у узборе и збивања око божићне побуне;

2) Избори су били слободни пошто 500 официра и војника југословенских нијесу могли десетинама хиљада Црногораца наметнути своју вољу;

3) Избори су били демократскији него они практиковани за вријеме владавине бившег краља Николе;

4) Сви Црногорци су били за уједињење са Србијом и не желе повратак раскраља Николе, којега држе за издајника земље;

5) Побуна је проузрокована од стране неколико агената бившег краља, а који су потпомогнути агентима италијанским; могли су обманути неке необавијештене личности;

6) У земљи је владао мир, кривци ће бити осуђени од стране редовних судова;

7) Захтијева се да одбјегли побуњеници код Италијана у Сан Ђовани Ди Медуи и Котору буду предати француском генералну Венелу и да одговарају за рушење телефонских жица и пљачку војничких намирница. Број затворених личности се пење од прилике на једну стотину. Сви сељаци су пуштени на слободу.

Побуну финансирала Италија

Црна Гора је на почетку Првог свјетског рата стала на страну савезника, да би 1916. године била окупирана од Аустроугарске. Краљ Никола и црногорска Влада емигрирали су тада из земље, а 1918. године у Црну Гору долазе савезничке и српске трупе које је ослобађају од аустроугарске окупације.

Црна Гора није учествовала на Мировној конференцији у Версају послије Првог свјетског рата.

Краљ Никола послао је Париској конференцији захтев да се поврати независност Црне Горе, али његова молба је одбијена.

Након одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу, у Црној Гори је избила такозвана божићна побуна присталица свргнутог краља Николе и конфедералног југословенског уједињења, а финансирала је Италија.

Ту побуну, уз помоћ савезника, угушиле су присталице уједињења, а оружане борбе црногорских комита настављају да трају све до 1924. године када они прихватају амнестију краља Александра Карађорђевића.

Црна Гора и Србија биле су у разним облицима заједничке државе 88 година, односно све до референдум 21. маја 2006. година, на којем је, уз бројне малверзације и преваре, изгласана црногорска независност.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.