СВЕ СРПСКЕ БИТКЕ БИЛЕ СУ ИСТЕ: У Вучијем долу, између Билеће и Никшића, сјећање на Вучедолску битку

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Светом архијерејском литургијом у Вучјем долу, између Билеће и Никшића, обиљежено је 140 година од Вучедолске битке.

Освештана је спомен-црква Светог свештеномученика Атиногена. Предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је присуствовао свечаности, изјавио је да је новосаграђена спомен-црква споменик једне од важнијих битака српског народа за слободу.

Додик је рекао да су све српске битке личиле једна на другу, као и ова, те да су биле битке за слободу српског народа, за право на живот, за своју вјеру и за Српску православну цркву, а никада да би некоме одузеле слободу.

Нагласио је да данас српски народ живи на различитим мјестима, али обједињен у оном што је његово, а то је вјера, култура, језик, писмо и крсна слава.

Епархија будимљанско-никшићка, предсједнику Српске уручила је медаљу Светог Георгија, као и другим заслужним појединцима из Херцеговине и Црне Горе.

На Вучијем долу, заравни око шест километара источно од Билеће у општини Никшић, 1876. године водила се одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца и Херцеговаца са друге стране.

Мухтар-паша повукао се пре него да је ступио у бој, а његова војска имала је огромне губитке, преко 3.500 погинулих и рањених. У бици је погинуо велики број високих османских официра и подофицира.

Књаз Никола, који је предводио црногорску и херцеговачку војску, послије битке је добио народа надимак „цар јунак“. Према његовој наредби било је забрањено одрубљивање глава непријатељских војника.

Свету архијерејску литургију служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије и владика диоклијски Кирило.

У бесједи вјерницима владика Григорије истакао је да је сав живот, смисао и напор Цркве Христове и духа Божијег да нам Отац открије истину нашег постојања.

„Све што данас радимо у овој новосаграђеној цркви само је призив Духа Светог, призив благодети Сина Божијег и тражење и вапај да сазнамо шта је воља Оца Небескога“, рекао је епископ Григорије.

Владика Григорије рекао је да новосаграђени храм треба да буде мјесто спасења, мјесто мира за све пострадале војсковође и војнике за нашу и њихову слободу и слободу наших потомака.

„Ово мјесто треба да буде мјесто одмора и преображаја, гдје ће се крв људска спирати и умивати росом Божије благодети“, навео је владика Григорије.

Предсједник Одбора за изградњу спомен-цркве Светог свештеномученика Атиногена и начелник општине Билећа Миљан Алексић рекао је да идеја за изградњу оваквог објекта постоји још од завршетка Вучедолске битке, али да су се тек сада стекли услови да се она и реализује.

„Искрено се надам да ће ова грандиозна спомен-црква наћи своје мјесто као значајни споменик културе, духовности и наше славне историје у свим историјскоим уџбеницима српског народа“, истакао је Алексић.

Он је рекао да овај храм представља и остварење снова и жеље наших предака који су хтјели исто ово направити, али нису могли.

На свечаној академији говорио је академик Матија Бећковић, који је рекао да је Вучедолска битка наставак Косовског боја.

Он је истакао да је ова црква доказ заједништва црногорског и херцеговачког народа, којима су стављене границе, али су они један народ.

Свечаности је присуствовало више хиљада вјерника из Републике Српске, Црне Горе и Србије.

Иако су били позвани, црногорски званичници нису присуствовали скупу.

Изградњу цркве прије осам година започеле су епархије Будимљанско-никшићка и Захумско-херцеговачка, уз подршку Митрополије црногорско-приморске, народа из све три епархије, као и великог броја приложника.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.