СУРОВА ИСТИНА КОЈУ НЕ ГОВОРЕ СРБИМА: Ево како Хрвати живе у ЕУ!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: intermagazin.rs

Фото: intermagazin.rs

Три године након уласка у чланство ЕУ, привредна реалност далеко је од очекивања које су влада пре неколико година.

Хрватска је по развијености на зачељу лествице европских земаља на 59 одсто европског просека, а лошије су само Румунија и Бугарска. Међутим, и то би се могло ускоро преокренути јер по стопама раста заостају за тим југоисточно европским суседима, пишу тамошњи медији.

И сама Европа нашла се под егзистенцијалним упитником након што су јој Британци на референдуму рекли збогом, а цену ‘брегзита’ данас је немогуће утврдити.

Хрватска није искористила предност почетног ефекта приступња Унији, значајно заостаје за стопама искоришћења европских фондова, а ниво страних улагања било је тек 127 милиона евра, што је најниже од 1995, показала је анализа Хрватске привредне коморе (ХГК) о последње три године чланства у ЕУ, као и анкета спроведена међу 200 малих и средњих фирми. Средином 2013. по развијности Хрватска је била на 61 посто европског просека, а данас су три бода ниже на лествици. По стопи незапослености Хрватска је друга најлошија чланица, а трећа најлошија по стопи активности и запослености, показује анализа. Пољопривреда је најугроженији део привреде јер је изложена великом притиску конкуренције, а ниска куповна моћ домаћег становништва окреће купце према производима нижих ценовних категорија.

Негативан спољнотрговински биланс у пољопривреди нарастао је за 230 милиона евра, рекао је помоћник директора сектора за међународне односе ХГК Саша Буковац. Празних рукава остао је и грађевински сектор у којем није дошло до видљивог и очекиваног напретка. Препрека расту је висока цијена рада, изостанак великих инвестиција финансираних из европских фондова, фрагментираност сектора као и недовољна сарадња код такмичења на тендерима, казао је Буковац. С друге стране, светли пример је туризам који бележи раст по свим показатељима. Од 2012. до 2015. доласци страних туриста порасли 22 одсто, ноћења страних туриста 15 одсто, а приходи од туризма 16 одсто, на 7,9 милијарди евра.

Позитивне трендове бележе и извозници, 33 одсто анкетираних почело је да извози на тржиште Уније након пуноправног чланства, 35 одсто их је повећало пласман производа и услуга, 37 одсто њих остварило је виши приход од извоза, а 16 одсто их је нашло новог партнера за улагање. Чак 78 одсто испитаних истакло је да има бољи приступ информацијама о ЕУ фондовима. Три године реално је прекратак рок да би се осетио значајнији ветар у леђа привреди, спушта лоптицу економиста Хипо банке Хрвоје Стојић.

„Хрватска се данас перципира као сигурнија земља, у најширем смислу те речи, што значи поверење да ћемо провести реформе, увести ЕУ стандарде и економски конвергирати земљу европском просеку. Након уласка у чланство несумњиво је видљив утицај на извоз и туризам, а случајно или не , након уласка у чланство надмашили смо чланице у средњој и источној Европи по питању ценовне конкурентности „, каже Стојић. Истиче да није упитно је ли Хрватској, као малој отвореној економији, боље на јединственом тржишту ЕУ него ван њега, али због каскања за осталима могу да криве само себе, преноси Пословни дневник.

„Европска унија нуди низ алата за бржи развој институција и већу конкурентност, пристуна је доза надзора фискалном смислу, но питање је да ли знате то искористити. Наш проблем увек је кредибилност“, каже Стојић алудирају на реформе о којима се лако говори, али се тешко проводе, додајући у шали да на „сваку Шпанију постоји један Португал“.

Слично као Стојић размишља и већина предузетника. Пре три и више година уносно су подржавали улазак у ЕУ и имали велика очекивања, а премда се тај инвестициони и развојни бум још увек није догодио, превладава и даље став како је то била исправна одлука.

„То је најсветлије што је политика у последњих петнаест година направила. Све наше владе нису радиле како је потребно привреди и улазак у ЕУ је најпозитивније што се досад догодило“, каже један од водећих хрватских хотелијера Јако Андабак, не желећи улазити у то колико су сами предузетници успели искористити прилике које су добили уласком у ЕУ.

У неким производним секторима ни након уклањања баријера чланством није олакшан пробој на нова европска тржишта због недовољне конкурентности.

„Наше тржиште отворило се и друга су привреде то боље искористиле. То осетимо, док с друге стране нису остварена очекивања како ће се смањити каматне стопе и трошак финансирања приближити европском просеку или пример Словенији“, истиче лидер Звечева Марин Пуцар, не скривајући горчину што они позитивни процеси на које се полагало наде не иду темпом који се прижељкивао.

Бићемо, закључује, паметнији за неколико година. Власник загребачке Муње Иван Милоложа разочаран је што хрватска привреда није узела више од онога што јој се отварало пре три године.

„Задњи смо ушли, но нико прије нас није пропустио такву прилику. Као да смо заспали“, каже Милоложа, који одговорност за пропуст пре свега види у политици, која ствара оквир за деловање у привреди, а која се и у вријеме кризе и данас бави сама собом.

„У ових седам-осам година претворили смо се у апатично друштво и то нас све спутава, јер без оптимизма нема успеха“, додаје Милоложа.

intermagazin.rs, Пословни дневник

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.