СУЂЕЊЕ ЕЛФЕТИ ВЕСЕЛИ: Дјечак је покушао да побјегне

ИСКРА на Фејсбуку

Суд и Тужилаштво БиХ (Фото: РТРС)

Свједок Тужилаштва Омер Ђулбеговић рекао је пред Судом БиХ на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године у општини Зворник, да је дјечак био затворен у подруму и испитиван, да је једном приликом покушао и да побјегне из села Бајрићи, али су га стигли и тукли, те да је чуо приче да га је убила Веселијева.

Одговарајући на питања тужиоца Мирослава Јањића, Ђулбеговић је потврдио да је био члан интервентне јединице, као и да је њихов командир био Сакиб Халиловић звани Кибе, те да је у тој јединици, која је из Дубрава код Тузле пребачена на подручје села Бајрићи и Каменице, била и „нека жена по имену Елфета“.

Он је препознао у судници у Сарајеву Халиловића и Веселијеву.

Свједок је рекао да је та интервентна јединица имала између 20 и 25 људи и да су били униформисани и наоружани, а униформе и наоружање им је стигло аутобусом из Хрватске, из Нашица, те подијељено у Дубравама.

„Не сјећам се ко нам је подијелио оружје и униформе. Ми нисмо били на ватреној линији, али су нас третирали као интервентну јединицу, мада нисмо учествовали ни у једној оружаној акцији. Имали смо само једно извиђање терена и тада је погинуо један наш човјек, којег је ранио наш колега“, навео је Ђулбеговић.

Он није могао да одговори како се дијете које им се представило као Слободан обрело у Бајрићима, али је рекао да је то дијете, отприлике дванаестогодишњак, било са њима у некој кући и да се слободно кретао, али да је прије тога био затворен у подруму гдје је испитиван.

Према његовим ријечима, Слободан им је рекао да је побјегао из свог села јер су му оца „тјерали у војску“ и зато није желио да се тамо врати. Наводно, то дијете је потом припадницима интервентне јединице открило мјесто гдје му је комшија закопао митраљез М-84, и када су двојица војника из Ђулбеговићеве јединице отишла да то пронађу, Слободан је покушао да побјегне, а они су га стигли, ухватили и претукли.

Свједок каже да је том приликом Слободан наводно признао да је он убачен са српске стране, како би шпијунирао муслиманске снаге.
Послије тога, каже Ђулбеговић, Слободан је поново затворен у подрум неке куће, да би потом чуо приче да га је убила Елфета, али да се не сјећа других детаља.

Свједок је навео да је његова јединица отишла из села пет до шест дана након убиства, али да не зна да ли је за то вријеме неко истраживао овај злочин.

Одговарајући на питања одбране, адвоката Мирне Делалић, Ђулбеговић је истакао да не зна ни за какву наредбу о постављењу Халиловића за командира интервентне јединице.

Делалићева је покушала да оспори карактер и формацију те јединице, тврдећи да је ту ријеч о „неформалној групи добровољаца“, на шта је тужилац Јањић уложио приговор који је судија Дарко Самарџић прихватио.

Свједок је навео и да је командант муслиманске војске у том подручју био извјесни Алмир Сеферовић.

Према његовим ријечима, он има потврду о времену проведеном у интервентној јединици, коју је потписао управо Сеферовић, али му то још није признато као војни стаж, који му тече од 15. новембра 1992. године.

Он је додао да је Елфета дошла са њима из Дубрава у Бајриће, гдје им се придружила извјесна Разија, и још једна жена.

„За вријеме док је Слободан био са нама нико га није малтретирао и он се слободно кретао“, рекао је Ђулбеговић.

Предсједавајућег судског вијећа Дарка Самарџића интересовало је да ли су се војници некоме јављали када су привремено одлазили из села, на шта је Ђулбеговић одговорио да не зна, мада је у изјави током истраге, коју је тужилац данас презентовао судском вијећу, јасно навео да су се сви јављали само Сакибу Халиловићу Кибету јер нису имали коме другом.

Тужилаштво БиХ терети другооптужену Веселијеву да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег дјечака српске националности у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице, у општини Зворник.

Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила Стојановића, тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.

У оптужници се наводи да је Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али није предузео неопходне мјере да буде кажњена.

Наставак суђења заказан је за 14. септембар у 14.00 часова, када би требало да буде прочитан исказ Слободановог оца Илије Стојановића, који је у међувремену преминуо, као и да буде саслушан свједок тужбе под редним бројем осам.

РТРС, Срна

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.