СТАРА ПЕСМА: На обиљежавање Дана Српске Сарајево реаговало увредама

ИСКРА на Фејсбуку

(Сарајево) Фото: РТРС

На свечано обиљежавање Дана Републике Српске, Сарајево је готово хорски реаговало осудама и увредама.

Намјерно или случајно „неупућени“ у одлуке Уставног суда БиХ, истог у који се заклињу, и исто тако „необавијештени“ о одредбама Новог закона о Дану Републике Српске, сарајевски „интелектуалци“ представници Исламске заједнице, новинари рођендан Српске етикетирали су неуставним. Нису изостала ни уобичајена реaговања дијела, Сарајеву наклоњене, међународне заједнице – ОХР-а и америчке амбасаде.

Док су се у Бањалуци проламали звуци корачница у слављеничкој атмосфери, самопроглашени „толерантни“ и мулти град на Миљацки, исти онај из којег протјерују антифашисте и Дједа Мраза, а руке „шире“ официрима Ханџар дивизија, разним Бусулџићима и Ђозама, хорски је вриштао. Под покровитељством дијела Исламске заједнице и Вијећа Бошњачких интелектуалаца, истовремено двије трибине – и обје нимало толерантно – Српску по већ уобичајеној аутистичној мантри, називају геноцидном творевином.

Прва је уз монструозну позивницу окупила ауторе фетви против свега што је српско, попут члана Ријасета Незима Халиловића Мудериза, затим идеологе срамотних инсталација, поштоваоце лика и дјела ратног кољача из Сребренице Насера Орића, и оне, по сарајевској толеранцији препознатљиве, квази аналитичаре.

Она друга – како се прогласише, научнике и историчаре, толико „огрезле“ у науци и историји да не знају ни када је потписан Дејтонски мировни споразум.

– Формирањем Српске парадржавне творевине у РБиХ, слично нацистичким творевинама НДХ, и у Србији Квинсличкој управи генерала Недића јавно је објелодањен субјективни ментални психолошки елемент геноцида. У парадржавну творевину је на крају 1992. године легализовао Дејтонски мировни споразум, каже Смаил Чекић, директор Института за истраживање злочина Сарајево.

Осим што је заблудјели сарајевски историчар „заборавио“ да је Дејтонски споразум потписан не 1992. већ 1995. године, заборавио је и бројне друге историјске факте. Да је 9. јануар био изнуђени одговор. Да је седам  мјесеци прије спорног му јануара у свим дијеловима БиХ са муслиманском већином формирана Патриотска лига – паравојна муслиманска формација и Зелене беретке са истим предзнаком.

Или да је прва национална странка у БиХ – управо Странка демократске акције коју су формирали сљедбеници Мустафе Бусулџића. Погубније од амнезије једног историчара, јесте научена, једноумна сарајевска „чекићологија“.

Попут оне из 1992.

– Стидим се као припадник српског народа, ужаснут сам што се данас чиром Републике Српске у Бањалуци посебно обиљежава дан који је донио пуно несрећа, зла, народима и грађанима, тврди Миладин Видаковић предсједник Српског грађанског вијећа Сарајево.

– Хрватско грађанско вијеће – тада је основана парадржава Српска Република и изазвала је после велико зло у БиХ, каже Маринко Пејић, предсједник Хрватског народног вијећа Сарајево.

Чекићу и Чекићима, поново се придружио СДП-ов Денис Бећировић иза којег су већ сабрана дјела неуспјеха. Од јалове Резолуције о Суторини па до бројних истих таквих приједлога којима је безуспјешно покушавао да уоквири сарајевску ратну мантру. Умјесто уобичајених прес конференција овај пут своју „умотворину“ у писаној форми упутио је Колегијуму Представничког дома – тражећи од њих да 9. јануар прогласе Даном сјећања на жртве геноцида.

Масовна психоза овладала је и међу новинарима. Медијске куће, а поједине са чак и регионалним предзнаком, у свом једностраном извјештавању окупљале су само најжешће критичаре рођендана Српске.

И „утркивале се“ која ће више истаћи натпис како Српска обиљежава „неуставни“ дан. Заблудјела сарајевска јавност заборавила је при том, да прочита Одлуку омиљеног им Уставног суда – који је својевремено неуставним прогласио, не 9. јануар као Дан Републике Српске, већ само дио одредаба који се односе на вјерско обиљежавање.

Намјерно или случајно „заборавили“ су новинари и да је Парламент Српске давно већ донио Нови закон о Дану Републике којим је Одлуку Уставног суда испоштовао.

Исто су „заборавили“ и ОХР и америчка амбасада,који су цијели дан су подсјећали како се одлуке Уставног суда морају поштовати.

Дух „сарајевске толеранције“ овладао је и друштвеним мрежама – мржња и нетрпељивост исијавали су из готово сваког коментара са сарајевских портала. Случајно или не, баш данас и у Сребреници, Бошњаци су усвајали тзв. Поточарску декларацију.

– У смислу 9. јануара који је по нама легалистички гледајући дан који је Уставни суд прогласио неуставним и око тога нема никаквог политизирања и вријеме ће показати да је немогуће се супротставити правном систему државе БиХ који постоји, истиче Ћамил Дураковић, бивши начелник општине Сребреница.

За квази толерантно Сарајево и његове сателите, разне Чекиће и „чекићологију“, бошњачке аманетлије, историјски аутизам и моралне девијације, није ли вријеме, да умјесто раздора и нетрпељивости, почну да поштују универзалне вриједности демократије. Умјесто што се батргају у властитој прашини!

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.