СРПСКА ЗАБЛУДА ИЛИ УСУД: Годишњица оснивања Краљевине СХС

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена је на данашњи дан прије 99 година. Звала се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1929. промијенила име у Краљевина Југославија.

Конкретни договор о уједињењу Јужних Словена постигнут је на Крфу, гдје је 1917. донијета Крфска декларација.

Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.

Увјерена у ријешеност цијелог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбиједи успјешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца„.

Убрзо је услиједило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, гдје је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора с централом у Лондону.

У јеку распада Аустро-Угарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустро-Угарске.

Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донијела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку држави образовану 1. децембра 1918. године, Војводина је ступила као саставни дио Србије.

Такође, крајем новембра Подгоричка скупштина донијела је одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије.

Тако је 1. децембра 1918. године регент (од 1921. краљ) Александар Карађорђевић у палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију, што је само био доследни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, и што је такође било унето у

Устав из 1921. године, познат као „Видовдански“ – концепције интегралног југословенства – односно увјерења да је ријеч о једном троименом народу.

Краљевина Југославија постојала је до Другог свјетског рата.

in4s.net

1 коментар

  1. Драгољуб Збиљић каже:

    Наравно, многи су то и у време оснивања „заједничке државе“ и схватили и предочили краљу своје гледиште (најпознатији од њих је војвода Живојин Мишић који је опомињао краља да „то не чини“. Али, то је учињено јер је то било и усуд и обмана. Свакако, постојала је нада да би све могло бити добро, али је било и отворених указивања да то за Србе није добро. Али, треба и краља разумети уколико има доказа да је њега бринула судбина свих Срба. Ако се пружи некаква шанса за то да „сви Срби с другима буду у једној држави, није му се било претешко преварити да се то „ђавоље дело“ упусти. Јер, кад постоји нада, човек не може јасно да предвиди будућа зла и страдања.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.