СРПСКА ВОЈСКА УЛАЗИ У СПЛИТ 1918, ХИЉАДЕ КЛИЧУ: „Добро дошли, браћо! Све је ово Србија!“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, Flickr/ enjosmith

У Сплит улази српска војска. Слободна Далмација с насловне стране кличе „Добро дошли, браћо!“, а 10.000 раз­драганих Сплићана, међу којима много навијача Хајдука, долазе на Риву да поздраве војнике, вичући: „Живела српска војска!“

Ове речи данас су незамисливе, али реч је о стварним историјским догађајима. Има још:

„По свечаном интонирању српске химне ’Боже правде‘, дочекане од Сплићана овацијама, жупан сплитско-далматински војницима довикује: ’Све је ово ваша Србија!‘, а градоначелник изражава уверење да ће ’Сплит бити ваша и наша својина, хрватска и српска, саставни део јединствене Југословенске државе‘. Дирљиву церемонију печатира сплитско-макарски бискуп, који пред катедралом св. Дује благосливље српску војску“.

Овако атмосферу у највећем граду Далмације 1918. године описује историчар др Александар Јакир, професор на Одсјеку за повијест Филозофског факултета у Сплиту и аутор књиге „Далмација у међуратном раздобљу 1918–1941“.

Тадашњи главни уредник сплитског дневника „Ново доба“, Винко Кисић, атмосферу у данима пропасти Аустроугарске упечатљиво је описао као „делиријум одушевљења“.

„Идеја народног јединства или југословенства играла је у далматинској јавности важну улогу. Из ондашње штампе и других извора стиче се утисак да су интелектуални кругови у Далмацији, који су 1918. заговарали ту државу, очекивали да ће магловито ’југословенство‘ решити све горуће проблеме далматинског друштва. Наизглед чаробна формула која је претпостављала да ће југословенство и властита држава поспешити модернизацију друштва опчинила је многе младе интелектуалце“, наводи доктор Јакир за „Јутарњи лист“.

Он каже да је кључан био пораз Аустро-угарске, тј. одлука великих западних сила о разграђивању вишенационалне монархије.

„Далмација је ушла у југословенску државу емоционално огорчена на Аустро-угарску, уплашена италијанском опасношћу. У очима многих Аустро-угарска није показала да може да реши национално питање на задовољство својих словенских народа, а ни развојне проблеме у својој периферној покрајини Далмацији. Свест о властитом периферном положају, прво међу образованијим слојевима, подстакла је и у Далмацији идеје о националној еманципацији. Страх од италијанских територијалних претензија био је реалан, што показује италијанска окупација далматинских подручја након завршетка рата“, каже Јакир.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.