СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА НА УДАРУ: Вартоломеј уздиже и православну Павелићеву цркву

ИСКРА на Фејсбуку

Мираш Дедеић, поглавар ЦПЦ (Фото: Новости)

Одлука Васељенске патријаршије да одобри аутокефалност украјинској цркви има различите последице. Чланови те цркве у Хрватској увек радили против православља.

ПОСЛЕДЊИ чин признавања самосталности тзв. Украјинске цркве од стране древне Васељенске патријаршије директно ће угрозити положај Српске православне цркве. Она ће се наћи на мети бројних противника који имају заједнички циљ – смањење њеног утицаја, па и њено потпуно растурање.

Поред неканонске цркве у Скопљу, групе Мираша Дедеића у Црној Гори, слабу и подељену СПЦ жели и тзв. Хрватска православна црква – организација која наставља традицију верске заједнице основане под окриљем режима НДХ и Анте Павелића. Томос о аутокефалности Украјинске цркве који припремају двојица цариградских владика даће снажан ветар у леђа овој квазицркви, која жели храмове, имовину и статус једине православне верске заједнице у земљи.

Древна канонска надлежност Патријаршије у Београду над православним верницима у Хрватској више од пола века трн је у оку проусташким националистима. Стварање тзв. Хрватске православне цркве политички је пројекат који има за циљ потискивање вековне јурисдикције СПЦ.

– Такозвана Хрватска православна црква продукт је режима НДХ, а њеног првог и јединог поглавара поставио је нико други до Анте Павелић – каже Саво Штрбац из Центра „Веритас“. – Ова организација никада није радила у интересу православних верника. Чланови те цркве само су манипулатори и људи са маргине који раде директно против православног српског народа.

Челник ове квазицрквене организације и једини „свештеник“ јесте Бугарин Александар Радоев Иванов, који је сам себи доделио чин архиепископа. Утемељивач нове ХПЦ је познати хрватски фашиста Иво Матановић, а највернији данашњи пропагатор је новинар Марко Јурич, познат по својим проусташким и антисрпским ставовима.

Ова квазицрква позната је по службама за покој душе хрватских бранитеља православне вере, откривању истине да су виђени Срби из Хрватске били Хрвати православне вере, као и тезама о лажирању старости манастира Крка и „СПЦ као страној цркви која делује захваљујући комунистичком разбијању хрватског националног језгра“. Последњи пут јавности се приказала преко свог бугарског вође, који је пре недељу дана обавио парастос погинулим руским новинарима на Банији 1991.

Идентичне идеје и исти циљ има и предводник тзв. Црногорске цркве Мираш Дедеић, који је у својој свештеничкој каријери прешао пут препун скандала, лажирања и претрчавања – од СПЦ, преко Васељенске патријаршије и бугарског синода који је предводио непризнати патријарх Пимен, све до стварања ЦПЦ, регистроване у полицијској станици на Цетињу 1993. Око себе има стотинак верника и групу од неколико свештеника сумњиве прошлости, који службе одржавају на свега неколико места. Они траже да њима припадне имовина Митрополије црногорско-приморске СПЦ, коју сматрају туђом и окупаторском.

ПАТРИЈАРХОВО УПОЗОРЕЊЕ

ДА је потез цариградског поглавара Вартоломеја опасан преседан који ће да изазове ланчану реакцију у православном свету, истакао је патријарх српски Иринеј. Он је писмом патријарху Вартоломеју покушао да спречи наум Фанара да ојача опасни црквени сепаратизам и жестоко угрози Српску патријаршију.

Новости

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.