СПУТЊИК: Спрема се судар империја на Балкану

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: rs.sputniknews.com, Pixabay

Интересовање великих сила за подручје балканских држава никад није престајало, само је мењан интензитет утицаја и пажња која је посвећивана овом региону.

Проблем Балкана пре свега почива на чињеници да на њему никад није завршен Хладни рат, пошто Сједињене Државе, Велика Британија и НАТО то нису желели, тврди за Спутњик историчар Чедомир Антић, анализирајући све учесталија међународна спорења око утицаја у овом региону.

Само су кратко скренули поглед

Подсетимо, британска премијерка Тереза Меј недавно је позвала европске колеге да спрече утицај Русије на Балкану, што је протумачено као поновно енглеско интересовање за ово подручје. Ердоан Шиполи, косовски стручњак са Универзитета Џорџтаун, износи виђење према којем Турска сматра да преко Балкана може да утиче на европску политику.

Такође, шеф комитета Европског парламента за иностране послове и известилац за Србију Дејвид Макалистер устврдио је да Москва у целини врши утицај на балканске земље.

Може ли се, само насумично наводећи најсвежије примере, рећи да сведочимо поновном буђењу империја на Балкану?

Интересовање, а првенствено деловање, великих сила према казивању Слободана Јанковића, научног сарадника Института за међународну политику и привреду, никада није престајало на Балкану.

Главна позорница је, додаје, једно време била у Украјини, Сирији и Ираку, па је Балкан остао на периферији.

„Јачање Русије и немогућност Запада да је ослаби на њеним границама, а онда и интересовање Русије да јача своје позиције мало изван зоне бившег Совјетског Савеза, довело је до тога да се сад Запад више активира на Балкану и да он постане једно од места сукоба центара моћи“, прецизира Јанковић.

САД, Британија и НАТО су, према Антићевом мишљењу, искористили Балкан и делимично Блиски исток да својим бирачима продају причу о светској улози, потреби хуманитарних интервенција, борби против тероризма, а сами су индуковали све те проблеме. Имали смо неред и антипоредак.

Ровито са намером

Ако је Милошевић за нешто био крив, резонује Антић, Запад је могао од 1999. и 2000. године да реши проблем, али није хтео.

„Намерно су оставили недовршене и Македонију, и Косово, и форсирали су одржање уставне развалине у Србији, и подржавали су разне тиране типа Ђукановића у Црној Гори, и коначно нису дали српском народу право као што су га дали другим народима у БиХ. Осим што су етнички очистили Хрватску, ниједно питање нису трајно решили“, категоричан је Антић.

Кад је униполарни свет средином двехиљадитих полако почео да нестаје и кад су се појавиле Русија и Турска, онда је то, према Антићевом мишљењу, почело да смета Западу.

Британија која, како формулише, није знала шта ће са собом по питању ЕУ, покушава да нестабилност коју доноси надомести спровођењем нестабилности на Балкану. Турска пак жели да обнови политички модел, али како сматра овај историчар, идеја османизма на плодно тло пада само у деловима албанског народа и међу Бошњацима.

Што се Русије тиче, он каже да је област Балкана њен стари интерес још од доба Петра Великог.

„Међутим, Русија је после деведесете отишла у границе у којима је била у време Петра Великог. У таквим условима она има одређен утицај код нас пре свега зато што ЕУ није хтела да дâ повољан споразум Србији и није хтела трајно решење“, сматра Антић.

Ојачати и ново зграбити

Интересантно је, додаје он, да је ЕУ опседнута неким стереотипима из прошлости и толико је пристрасна за неке од страна на Балкану да не може да оствари реалан утицај који остварују Турска и Русија.

„То је једна контрадикција, јер Турска и Русија уопште нису тако присутне колико би требало да буду и колику подршку има Русија међу Србима, Македонцима, већем делу грађана Црне Горе, или Турска међу Бошњацима или делом Албанцима“, прецизира Антић.

До промена је, указује Слободан Јанковић, дошло и због чињенице да тренутно постоје два Запада, јер је због Трампове победе и „брегзита“ доведено у питање његово јединство.

У том, како га Јанковић терминише, настајућем мултиполарном поретку нови центри моћи гледају да заграбе што више могу.

„Не треба заборавити да је бивши британски дипломата Тимоти Лес крајем прошле године лансирао причу о новом мешању карата и прерасподели граница на Балкану. Потом је бивши амбасадор у Београду Ајвор Робертс рекао да би требало да дође до померања граница саме Србије. Дакле, Енглези настоје да позиције које су имали раније очврсну, да донекле замене посусталу ЕУ и да спрече јачање позиција Русије на овим просторима“, конкретизује Јанковић.

rs.sputniknews.com, Ненад Зорић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.