СПУТЊИК: Како „исламски Сорош“ опкољава Балкан?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: CC0, rs.sputniknews.com

Такозвани „Гуленов коридор“ који се протеже трасом БИХ-Санџак-Косово-Црна Гора-Македонија-Албанија, веома je умрежен, а два главна стуба су му на Косову и у Сарајеву. Што се тиче Србије, Гуленово деловање најбоље упориште има у СДА Санџак, тврди саговорник Спутњика.

Србија ће у наредном периоду морати да се позабави деловањем Фетулаха Гулена, најљућег непријатеља председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана. Вођа организације ФЕТО наводно има своје пипке и у Србији. Ердоган је, наиме, приликом успешне посете председника Александра Вучића Турској захвалио Србији на јасном политичком ставу према Гулену, али је напоменуо да је са државним врхом Србије разговарао и о школама које ФЕТО има у Србији. Речено је и да ће Београд о томе заузети јасан став.

Гуленова ФЕТО организација делује на целом Балкану углавном преко образовних установа и хуманитарних мисија, па јој је веома тешко ући у траг. Чак и кад их „лоцирају“, тешко је доказати директну повезаност са Гуленом. Ако се и то утврди, на сцену ступају, махом, мање америчке фирме које „откупљују“ Гуленове школе, па са тим новцем настављају даље да раде.

Такав случај десио се у Босни и Херцеговини прошле године, када је Образовну институцију „Босна Сема“, која се доводи у директну везу са Гуленом, преузела готово непозната америчка фирма „УС Глобал инвест ЛЛЦ“. Та компанија „купила је“ свих 15 предшколских установа, основних и средњих школа и факултета који су довођени у везу са ФЕТО.

У Србији, према незваничним подацима, постоји укупно шест образовних и хуманитарних установа које се доводе у везу са Гуленом. Две такве, једна основна школа и едукативни центар (име познато редакцији), налазе се у строгом центру Београда. Они нису желели да коментаришу своју везу са Гуленом, али су и запретили тужбом ако им се име помене у том контексту.

Ово је у најмању руку чудно јер су 2016. године представници ове образовне установе дали изјаву за дневни лист „Политику“ којом поричу било какву везу са исламским проповедником Гуленом, али не и чињеницу да је школа у Србији надахнута Гуленовим учењем.

Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић каже да остатак „гулениста у Србији“ делује преко две струје, Странке демократске акције из Санџака и преко „раздора“ који постоји у Исламској заједници Србије. Са те стране, додаје наш саговорник, Србији ће због законских оквира за мањине, али и других закона, бити веома тешко да изађе на крај са тим.

„Проблем гулениста заиста може бити проблем за Србију. Оно што је позитивно у односима Србије са Турском јесу инвестиције и озбиљно ублажавање реторике у вези са самосталношћу Косова и уопште са појмом Санџака. Ердоган, очито, поштује државну политику и интересе Србије. Позитиван је и начин на који Турска жели да буде присутна у Србији — инвестицијама, а у БиХ — верским и националним сентиментом код Бошњака. Дакле, Ердоган очекује лојалност у том правцу и од једних и код других“, истиче Галијашевић.

Додатни проблем је такозвано „преливање“ Гуленових организација кроз регион. Такозвани „Гуленов коридор“, који се протеже трасом БИХ-Санџак-Косово-Црна Гора-Македонија-Албанија, веома је умрежен, а два главна стуба су му на Косову и у Сарајеву. Што се тиче Србије, према речима нашег саговорника, Гуленово деловање најбоље упориште има у СДА Санџак.

„Угљанин као лидер СДА врло често је ширио тај утицај оснивањем појединих школа на подручју Србије и у зони утицаја те странке. Дакле, то је исти проблем који постоји и у Сарајеву“, каже Галијашевић.

Гулен, који има надимак „исламски Сорош“, има и покрет „Хизмет“ који је јак у Босни, а сарађује и са косовском покретом „Мехмет Акиф“, са којим је, како пишу по косовски медији, близак Аљбин Курти. У том контексту се доводи Куртијев недавни одлазак у Босну и сусрет са Бакиром Изетбеговићем, као и одлазак на гроб Алији Изетбеговићу.

Такође, у Македонији постоји девет организација за које Анкара тражи да им се забрани рад јер су наводно повезане са Гуленом. Наводе се школа „Јахја Кемал“, недељник „Земан Македонија“, организације „Седеф“, удружење бизнисмена, туристичка агенција „Башак“, транспортна компанија „Фејнбоу“, трговински ланац „Евар“. На том списку су и фондација „Шафак“ и „Толеранс“, које руководе студентским интернатима у Македонији.

У Србији Гулен своје планове шири и путем апликација за отварање НВО, образованих програма, али обилато користи и област мањинских и верских права.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.