СЛАВА ХЕРОЈУ: Дан када је пуцањ Гаврила Принципа отворио пут слободи

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

На данашњи дан прије 103 годинe Гаврило Принцип је пуцао на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, што је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, што је био повод за Први свјетски рат, који се, поред осталог, окончао нестанком Аустро-угарског царства.

Принцип је рођен је у јулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од најранијег детињства било је нарушено. У Сарајеву је похађао Трговачку школу, а потом и гимназију из које је избачен пошто је откривено да је члан једне антиаустријске организације.

Због атентата на Франца Фердинанда пред суд је 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи.

Од шест атентатора пет је било млађих од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра на дугогодишње затворске казне и смрт вјешањем. Гаврило, који је био малољетан, осуђен је на 20 година затвора.

У затвору у тврђави Терезијан, у данашњој Чешкој, одсјечене руке, мучен поодмаклом туберкулозом, умро је 28. априла 1918. године Гаврило Принцип.

Гаврило Принцип је умро седам мјесеци и три дана прије него што је могао да види како се његов сан остварио – како се 1. децембра 1918. године створила земља за коју је и узео и жртвовао живот: Југославија.

На зиду ћелије у Терезину Принцип је написао: „Наше ће сјене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…“.

Борац за слободу

Државне власти Краљевине СХС пренијеле су 1921. године тијела 25 осуђених у Сарајево, гдје су сахрањени у заједничку гробницу, капелу видовданских хероја.

Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, добио је 1918. године спомен- плочу и назив по Гаврилу Принципу. Власти Федерације БиХ, које овај чин не сматрају историјским, промијениле су назив моста у Латинска ћуприја, а плочу уклониле.

Родна кућа Гаврила Принципа, запаљена је у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године као музеј који је чувао успомену на јунака са Тромеђе, све до рата 1992-95. године, када је поново запаљена.

Живот Гаврила Принципа требало би да нас подсјети да је слобода врховна и једина незаменљива вриједност.

Ерик Хобсбаум, вјероватно најзначајнији историчар прошлог вијека, написао је у књизи „Скраћена историја 20. вијека, од Првог свјетског рата до хладног рата“ да је то вријеме „протекло у знаку Гаврила Принципа.

На Принциповом примеру историја се показала као сила која своје остварење проналази тамо гдје је савременици не препознају, а и не траже.

Гаврило Принцип, баш као ни народ коме припада, није изазвао Први свјетски рат, баш као што ни успомена на Принципа, баш као што ни народ коме Принцип припада, нијесу изазвали ратове у СФРЈ или бомбардовање НАТО-а.

Хитлер и Ђукановић на истом задатку

Убијени надвојвода Франц Фердинанд, познат по својој изразито антисрпској и антијужнословенској политици, одгајивач ружа и страствени ловац, а по мишљењу његовог оца, цара Фрање Јосифа, „сасвим неспособан и без икаквих државничких вриједности“, није био ни изблиза толико важан да би се због њега свијет нашао у рату.

Атентат није био ни повод ни узрок рата, а још мање је био нешто нечувено, нешто страшно и сасвим неразумљиво. У то вријеме Европа је навикла на атентате. Сав континент је већ неколико деценија буктао од немира, стријепње и чежње за ускраћеном и скоро доживљеном промјеном.

У Европи тог времена, Европи која зна да хоће да сруши себе саму, да измијени своју слику, патетично окамењену царствима и феудалним односима који су постали препрека и терет неком другом свету, атентат је био природно, скоро па и легитимно средство борбе.

Ревизију историје прво су почели њемачки војници који су 1941. године уклонили спомен-плочу Гаврилу Принципу и понијели је на дар Адолфу Хитлеру. Спомен плочу поново су 1992. године уклониле власти у Сарајеву.

Нажалост, ревизији историје и ставовима Хитлера и Алије Изетбеговића придружила се и званична Црна Гора у лику премијера Мила Ђукановића, који је Гаврила Принципа сврстао у „терористе“.

in4s.net

1 коментар

  1. Божидар Шкобић - Чика Бошко каже:

    СИН ПОШТАРА – ПРОТИВ СИНА ЦАРА
    Гаврилу Принципу

    Син поштара, болнога тијела – науке му била гладна хтјења
    Упорно је прикупљао знање – Као да ће учит’ поколења,

    Народу је сво добро желио – поштов’о је своје сиромаштво
    Слободу – он више је цјенио – нег’ отето и проклето Царство!

    И остави поруку на вјеке – Исписану на небеском своду,
    Како треба бранит’ од душмана: Отаџбину и златну слободу!

    А Гаврило, дјечак из Обљаја, сиротог порјекла и тијела,
    жртвова се за све потлачене – свјестан свога узвишеног дјела.

    Шапутао као Завјет да је:
    “Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к’ познанију права,
    то је људска дужност најсветија!”
    У животу нема ништа прече – Као пјесник велики што рече!

    К’о у Тору смакнути злог вука, ил’ лисицу – у свом кокошињцу,
    Таква казна са правом припада – Разбојнику – и злотвору – Принцу!

    И Леонида из Термопила – и Милош Обилић са Косова,
    Не учинише ни веће дјело – нити већа би жртва њихова!

    Свако ко то назива гријехом – Тај судбине никад нем’о боље,
    То би казна за зло учињено – није прошла без Божије воље!

    А сви који слободу цијене и њеног се права не одричу,
    Гаврила из Обљаја да славе – И поштаревом сину да кличу!

    Божидар Шкобић Вишеград, 2014.г.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.