СКРИВЕНЕ ПОРУКЕ: Три велике опасности крије нова стратегија Сарајева — против Срба, Руса и у корист НАТО

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, Ulicar Streets

БиХ, као протекторат нема самосталну спољну политику, а нова стратегија има три циља. Основни је увести БиХ у НАТО. Стратегија такође предвиђа стварање „БХ дијаспоре“, што је, кажу аналитичари, веома опасно за српски идентитет у БиХ.

Tо што је Председништво БиХ после 15 година усвојило нову спољнополитичку стратегију може да зазвучи као добра вест. Председништво, сачињено од три представника три конститутивна народа дуго није показало тако јединствен став.

Међутим, Босна не би била Босна када би све ишло глатко. Као приоритетне активности босанскохерцеговачке дипломатије наводи се активација Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП), као и потреба за „додатним унапређивањем система придруживања ЕУ спољнополитичким изјавама и рестриктивним мерама ЕУ према трећим земљама и субјектима“.

Нема потребе много мозгати због чега су ове одредбе у супротности са интересима Републике Српске. Народна скупштина РС усвојила је недавно декларацију о војној неутралности, док са Русијом, која се веома лако може препознати, у „потреби за придруживањем рестриктивним мерама према трећим земљама и субјектима“, има веома развијену економску и политичку сарадњу.

Стога и не чуди протест који је српском члану Председништва Младену Иванићу упутио председник РС Милорад Додик. Он је упитао Иванића да ли је пре гласања за документ размислио да ставови из стратегије сугеришу на усвајање санкција Русији, са којом РС има значајну економску сарадњу.

„Видљиво је да сте гласањем за поменуту Стратегију покушали да ван снаге ставите Резолуцију Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности, прихватајући одредбе о НАТО интеграцијама БиХ“, каже се у Додиковом писму Иванићу.

Иванић је након три дана одговорио писмом у коме је рекао да се приликом израде Стратегије консултовао са домаћим стручњацима, амбасадорима и професорима из Српске, и да нико од њих није имао озбиљнију примедбу на садржај овог документа.

„Подсећам да се у Стратегији нигде не спомиње чланство БиХ у НАТО-у, што чак ни Ви не можете да негирате. Сматрам да БиХ не може да постане члан НАТО-а, све док и ако Србија не буде у НАТО-у. Тај став јасно заступам већ дуже од десет година и немам намеру да га мењам“, навео је Иванић.

Међутим, бошњачки члан Председништва Бакир Изетбеговић Стратегију тумачи дијаметрално супротно од Иванића. Према његовом мишљењу, БиХ се налази у предворју Северноатлантске алијансе.

„Председништво је поклонило посебан значај и давало импулс свим процесима који су се односили на интеграцију БиХ у НАТО-у и ЕУ. БиХ се фактички налази у предворју ових моћних државних и сигурносних асоцијација. У априлу ће бити активиран МАП… Акциони план за чланство у НАТО-у“, рекао је Изетбеговић на Програмском скупу своје СДА.

Прва премиса од које треба кренути у анализу спољне политике БиХ је да она нема своју спољну политику јер је протекторат, каже стручњак за међународне односе са бањалучког универзитета Жељко Будимир.

„Тако да је ова спољнополитичка стратегија, која је усвојена у Председништву, последица те чињенице. Због тога ту имате сва усклађивања која се тичу европских интеграција, а након тих интеграција, ту су интеграције у Северноатлантску алијансу. Тако да је, по мени, приоритет те стратегије убрзавање интеграција БиХ, пре свега у НАТО. И то је главни циљ ове стратегије“, каже Будимир.

Други важан циљ Стратегије, према Будимировим речима, јесте усклађивање спољне политике БиХ са спољном политиком ЕУ према Русији.

„То је такође, кроз еуфемизме, у Стратегији наведено. Трећа важна ствар је што ова стратегија треба да умањи значај спољне политике која се води на нивоу ентитета, јер РС покушава, кроз своја дипломатска представништва, да изводи одређене ствари које су везане за спољну политику. То су три најважније ствари које ова Стратегија покушава да уради, а најважнија јесте да се убрза процес придруживања НАТО-у“, каже Будимир.

Према речима саветнице за међународне односе председника РС Нине Сајић, многе ствари у Стратегији су спорне. И чињеница да је Стратегија усвојена у последњој години мандата садашњег Председништва — у коме, према њеним речима, најмање два од три члана неће седети после наредних избора у БиХ, који треба да се одрже у октобру ове године — спорна.

Стратегија. која је, према речима Сајићеве, помпезно најављена и објављена на сајту Председништва, напрасно је уклоњена пошто је јавност имала оштре замерке на њу, уз образложење да се ради о нелекторисаној верзији.

Међутим, и садашња верзија Стратегије језички је проблематична, наглашава она, попут термина „БХ дипломатија“, која као институција, каже Сајићева, не постоји.

Када се у Стратегији каже да постоји „широки консензус“ за активирање МАП-а, не зна се шта то подразумева, каже Сајићева:

„Да ли то подразумева консензус од Марин двора до Вечне ватре, то је нешто мање од два километра, јер широки консензус на нивоу БиХ, односно у РС, за активирање МАП не постоји“.

Стратегија не садржи само политички некоректне наводе, већ и ствари које су опасне за РС и за српски народ у БиХ, додаје Сајићева, као што су скривене поруке да је дошло до заоштравања односа између Запада и Русије. Каква је ту улога БиХ, пита се Сајићева.

Оно што је такође врло опасно за српски народ у БиХ, а на чему већ скоро две године ради Савет министара, па и само Председништво БиХ, уз сарадњу са одређеним међународним организацијама и владом Швајцарске је креирање „БХ дијаспоре“, каже Сајићева.

„Сарадња са БХ дијаспором је вешто прикривена у делу стратегије која се тиче економских односа, односно покушаја да се економски потенцијали БиХ интензивирају, али она ће имати дубоке политичке и све друге консеквенце уколико се настави са идејом и иницијативом стварања БХ дијаспоре. Пре свега, то би довело до цепања и поделе српске дијаспоре на географско порекло и расцепило би српску дијаспору у свету“, каже Сајићева.

Такође, стварање БХ дијаспоре довело би до стапања српског идентитета у један вештачки босански идентитет.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.