САРАЈЕВО: Пописом измишљено 47.000 дјеце

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Резултати пописа становништва и домаћинстава у БиХ из 2013. године које је Агенција за статистику БиХ објавила без сагласности српских представника у тој агенцији и Завода за статистику РС пали су у воду и приликом провјере броја дјеце узраста до шест година.

Попис је показао да у БиХ има 210.230 малишана старости до шест година, док званичне публикације из виталне статистике који су креирале три статистичке институције у БиХ из исте године показују да је број дјеце тог узраста 163.120, што представља драстичну разлику.

– Када се упореде ове цифре јасно се види да нешто не штима, јер је разлика чак 47.110. То значи да 22 одсто малишана има више по резултатима пописа него што их има у подацима публикација статистичких агенција из истог периода када је рађен попис – каже саговорник „Гласа Српске“ из Савјета министара БиХ.

Демограф Стево Пашалић каже да су и ови подаци, као и многи ранији које је објавио „Глас Српске“, јасан доказ колико су објелодањени резултати пописа неупотребљиви. Он истиче да су бројке са којима оперише Агенција за статистику БиХ надуване и на климавим ногама.

– Ако само ове податке ставимо на провјеру видјећемо да се резултатима које је објавила Агенција за статистику БиХ хтјело урадити нешто друго, а не да БиХ добије тачне и употребљиве резултате – казао је Пашалић.

Он подвлачи да је врло лако извршити провјеру објављених резултата пописа, јер постоје алтернативни примарни извори података као што је у овом случају витална статистика.

– Ако поставимо питање откуд већи број добићемо једноставан одговор – јасно је да су пописана и дјеца која не живе у БиХ дуже од 12 мјесеци, односно да су нерезиденти уврштени у стално становништво заједно са другим контингентима становништва у склопу укупне цифре проблематичних пописница која је достигла око 196.000 – рекао је Пашалић.

У резултатима пописа је наведено и 42.000 основаца више него што их је према званичним подацима било у школској 2013/14. години, а постоји и несразмјер између резултата пописа и података о броју људи који имају право гласа. Огромна разлика постоји и између података у попису и података у анкети о радној снази из 2013. године. У попису је чак 389.440 радно способних становника више него што је то показала анкета о радној снази. Запосленог становништва је према попису било више за 211.884, незапосленог за 17.632, а неактивног становништва више за 159.924 него у подацима из анкете о радној снази.

Резултате пописа дискредитује и контролни попис који је обављен петнаестак дана након главног пописа. Он је показао да 11 одсто људи није на адресама на којима су се пријавили током пописа.

РС не признаје резултате пописа које је објавила Агенција за статистику БиХ према којима у БиХ живи 3.531.159 становника. Разлог за то је незаконита и једнострано донесена одлука директора Агенције за статистику Велимира Јукића на основу које су људи из 196.000 спорних пописница уврштени у стално становништво иако годинама живе и раде у иностранству. Захваљујући томе број Бошњака је прешао половину укупног броја становника БиХ – 50,11 одсто, што је и био крајњи политички циљ.

Резултати у РС

Народна скупштина РС је усвојила закон који омогућава Српској да објави своје резултате пописа како би дошли до тачних резултата.

Резултате пописа објавиће Завод за статистику РС за неколико мјесеци.

glassrpske.com, Жељка Домазет

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.