САРАЈЕВО: Хоће ли негирање геноцида постати кривично дјело у БиХ?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

И даље је нејасно ко је у Савјету министара подржао да негирање геноцида буде дио Нацрта измјена Кривичног закона БиХ. Српски министри предвођени Мирком Шаровићем тврде да су у начелу гласали За, али да са предложеним измјенама нису сагласни. Да негирање геноцида не може бити дио Кривичног закона БиХ јединствени су Удружења жртава рата из Српске, али и политички представници.

Да се о геноциду више не може разговарати ни расправљати уколико мишљење није у сагласности са пресудама суда у Хагу, а да се не ризикује затворска казна – стоји у Нацрту измјена и допуна Кривичног закона БиХ. За такав текст су у Савјету министара гласали и српски министри. Данас кажу да је то било условно гласање. Шта то тачно значи, Мирко Шаровић је покушао да објасни.
„У начелу ми смо усвојили овај закон, али вршимо селекцију примједби једних, других, трећих, ми смо оставили сат и по око овог Закона. Само у случају ако је верзија онаква како сам ја саопштио, он може да иде у Савјет министара са српским гласовима, без тога не може да иде у ту процедуру“, рекао је Шаровић.

У наредних неколико дана, каже Шаровић, текст закона ће бити доступан јавности, када се, тврди, у обзир узму примједбе свих министара са сједнице. А српски министри су, додаје, инсистирали да се усвоји примједба Министарства правде Републике Српске, која указује на то да је тема геноцида у оквирима кривичног закона, надлежност ентитета. Самим тим, немогуће је одредити затворску казну од пет до 10 година затвора за негирање геноцида, јер то није надлежност БиХ. Хоће се разматрати примједбе са сједнице, каже министар правде БиХ Јосип Грубеша, али…

„Погледаћу који су то приједлози. Ако буду прихватљиви Министарству правде, они ће бити уврштени. Ако не буду прихватљиви, приједлог иде онакав какав је дало Министарство правде јер је закон Министарства правде“, каже Грубеша.

Како је Шаровић схватио да је добра идеја да да бланко глас, а да потом поправља садржај закона, ни правним стручњацима није јасно. У Савјету министара се по Уставу гласа, или за, или против неке одлуке, без условљавања.

„Уколико је било тако нечега у поступку доношења акта у СМ са којим се хоће ићи у Парламентарну скупштину, онда тако нешто не може бити упућено у парламентарну процедуру него СМ мора да засједа, да расправља и онда донесе одлуку, на начин да се гласа за или против без условљавања“, истиче Милан Благојевић, професор уставног права.

РТРС

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.