„САД СЛЕДИ БОРБА“: Бакир најављује акцију против „мањине“ у Босни

ИСКРА на Фејсбуку

(Бакир Изетбеговић) Фото: Спутњик, Tanjug / Зоран Жестић

Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић одбацио је тврдње да Бошњаци у тој земљи покушавају да преузму потпуну власт користећи чињеницу да су бројчано највећи народ, али је истовремено најавио како следи борба за укидање „диктатуре мањине над већином“.

У интервјуу који је објавио портал „Фактор“ близак Странци демократске акције (СДА), Изетбеговић, челник те странке, одбацио је оптужбе како својом политиком покушава да прогура идеју унитарне државе у којој би Бошњаци због своје бројности имали превласт.

Такве тврдње које учестало долазе из странака с хрватским и српским предзнаком Изетбеговић је описао као „једнострану пропаганду која вређа здрав разум и која је заморила грађане БиХ, посебно Бошњаке“.

Утврдио је како је стварно стање заправо потпуно обрнуто, а као доказ за то је понудио статистику која говори о учествовању особа из реда хрватског народа у телима власти на различитим нивоима.

Тако, тврди Изетбеговић, у Федерацији БиХ где Хрвати чине 22 одсто становништва они у власти суделују са 40 одсто, а на нивоу државе у којој Хрвати чине 12 одсто становништва у власти учествују 33 одсто.

„И то је редовно на рачун Бошњака, тако да ће Бошњаци морати у скорој будућности да се изборе за престанак диктатуре мањине над већином, за позицију која им по Уставу припада — пропорционалну заступљеност у формирању структуре власти“, најавио је Изетбеговић. Он је истовремено оптужио ХДЗ БиХ да својим захтевима у погледу измена изборног закона настоји да учврсти неправедне поделе унутар државе по етничким цртама.

Тиме је алудирао на захтеве ХДЗ БиХ да се изборна правила у делу који се односи на начин бирања заступника у Дому народа парламента Федерације БиХ измене, тако да се ти заступници који чине националне клубове у том дому бирају из оних жупанија у којима припадници једног народа чине апсолутну или релативну већину.

„Они (ХДЗ БиХ) би вратили демократски развој земље двадесет година уназад, онемогућили спровођење пресуда Еуропског суда за људска права у случајевима ’Сејдић-Финци‘, ’Зорнић‘ и ’Пилав‘, поделили босанскохерцеговачко друштво по етничким цртама и зауставили БиХ на њеном европском путу. ХДЗ тражи да се грађанима БиХ онемогући гласање по властитој савести и избору, да се оно стриктно ограничи на припаднике властите етничке групе што је у потпуној колизији с европским и демократским стандардима“, казао је Изетбеговић.

Додао је како ипак постоје „минимални изгледи“ да се такво стање превлада и „победи разум“, односно договоре измене изборног закона како би се избегла криза у након јунских избора.

Изетбеговић је навео и како у предстојећем раздобљу очекује видљивије ангажовање међународне заједнице у решавању проблема у БиХ, тим пре јер, по његовом суду, постоји снажна одлучност Европске уније да интегрише цео Западни Балкан.

Појаснио је како сада ваља очекивати јасну потпору позитивним процесима и супротстављање ретроградним снагама, али и притисак на „кочничаре“.

Крајем јуна, тврди Изетбеговић, Веће ЕУ требало би да усвоји закључке који се односе на Босну и Херцеговину, а у том ће документу бити именовани „кочничари“ за које се оцењује да опструишу доношење потребних закона и да промовишу предлоге који су у судару с пресудом „Сејдић-Финци“ и подстичу реторику која призива поделе и којом се величају ратни злочинци.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.