РУДОЛФ ЦИСТЛЕР: Све кипи осветом и мржњом према атентатору и народу којем припада

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: ИН4С

Прије сто година гимназијалац, члан Младе Босне, Гаврило Принцип, убио је аустроугарског пријестолонаследника Франца Фердинанда. Историја ће га сурово распети, стављајући на бремен његових младих леђа све злочине Првог свјетског рата. Бранио га је, историји већ заборављен (а нама не би смио бити) млади аустроугарски адвокат Рудолф Цистлер. Након суђења Цистлер је прогнан из Сарајева.

Три мјесеца након убиства аустро-угарског пријестолонаследника почело је суђење Младобосанцима пред сарајевским Окружним судом. У дворани Војногарнизонског суда тужилац Фрањо Свара оптужио је 24 особе. Оптужница их је теретила за убиство цара и за велеиздају: да су на силу хтјели да отцијепе БиХ од Аустроугарске и припоје је Краљевини Србији, те да су због тога убили пријестолонаследника Фердинанда.

Да заступа оптужене бива ангажован млади и неискусни адвокат, не би ли се одржала фарса и привид правде (нешто слично видимо и у данашњем Хашком трибуналу). Јер, Аустро-Угарској није требала ни истина ни правда већ изговор да покрене рат и цио свијет увуче у њега. Било је потребно пронаћи оправдање за објављивање рата Србији, који је у том тренутку већ прерастао у свјетски, па су и судбине оптужених већ одавно биле ријешене и то у Бечу, а не у Сарајеву.

Међутим, дешава се неочекивано: умјесто да ћути и чека да се процес одвија већ зацртаним током Рудолф Цистлер почиње да брани клијенте који су му повјерени. Иако му је повјерен само један број оптужених његова одбрана је таква да обухвата све Младобосанце.

Он побија двије кључне тачке оптужнице: Младобосанцима се може судити за убиство али не за убиство пријестолонаследника јер закон у БиХ не познаје посебну заштиту пријестолонаследника.

Цистлер оспорава и оптужбу за велеиздају позивајући се на Санстефански мир по којем је Турска 1878. г. пристала на окупацију БиХ али је суверенитет остао на страни султана. „Пошто БиХ није у саставу монархије, оптужени нису могли да је отцијепе и припоје Краљевини Србији. Уз то, анексија БиХ није правно утемељена јер није ратификована у аустријском и угарском парламенту,“ изјавио је Цистлер, из чега произилази да се ослобађање БиХ не може сматрати чином велеиздаје.

Тврдити тако нешто у царевини, која свијет гура у свјетски рат, захтијева огромну храброст за коју је Цистлер платио велику цијену: атентатори су двије недеље касније, 28. октобра 1914.г. осуђени а он је, само 24 сата након пресуде Младобосанцима, прогнан из Сарајева једва избјегавши линч аустроугарских официра.

Цистлер ће сазнати да Аустро-Угарска није држава каквом је он мислио да јесте, већ каквом су Младобосанци знали да јесте

Цистлер је до краја живота остао борац за право и правду а као такав сметао је сваком режиму, не само аустроугарском. Усташе га хапсе одмах послије 6. априла 1941. г. у Загребу и депортују у злогласни логор Керестинец. Послије Другог свјетског рата безуспјешно је покушавао да докаже да је национализација швајцарског рудника боксита у Широком Бријегу у Херцеговини незаконита. Био је оптужен за сарадњу са Нијемцима и осуђен на седам година затвора. Ослобођен је на интервенцију Швајцарске.

Погледајмо аустроугарског грађанина, адвоката Цистлера, како говори у судници:

„Сав јавни живот, читава наша штампа, све институције, сваки појединац, испуњен је моралном индигнацијом над овим догађајем… Све кипи осветом и мржњом против атентатора и нације којој он припада. Сви вичу: ‘Убијте их, вјешајте!’ Господо суци! Ви не смијете чути вику улице и чаршије. Суд мора бити херметички затворен од политике и њеног опортунизма,“ говорио је Цистлер у одбрани Младобосанаца.

Он ће проћи и кроз своју личну драму: у току овог процеса сазнаће да Аустро-Угарска није држава каква је он мислио да јесте, већ каквом су Младобосанци знали да она јесте. Морал и правда биће идеали којима ће посветити свој живот и браниће их у сваком државном уређењу у којем ће живјети.

intermagazin.rs

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.