ПУКЛА ЉУБАВ ХРВАТСКЕ И НЕМАЧКЕ: Како је Загреб поломио зубе

ИСКРА на Фејсбуку

(Колинда Грабар Китаровић и Ангела Меркел) Фото: Спутњик, AP Photo/ Bernd von Jutrczenka

Швајцарски лист „Бернер цајтунг“ пише у чланку о Хрватској као о „новом проблематичном детету Европске уније“, чије понашање, откако је ушла у ЕУ 2013. године, изгледа као „антиреклама за проширење“.

„У Хрватској чак и смрт интелектуалних величина изазива бујицу жестоких емоција. ’Лажов‘, ’велеиздајник‘, ’жидовски расиста‘ и ’антихрист‘ заправо су безазленије увреде које су преплавиле хрватски интернет након смрти реномираног публицисте Славка Голдштајна“, пише „Бернер цајтунг“ и позива се на „Индекс“, који је констатовао да је Голдштајнова смрт изазвала низ мрзитељских реакција, које указују на фашизацију хрватског друштва.

„Заиста се чини да су се хоризонти у Хрватској након уласка у ЕУ 2013. године сузили, уместо да се проширују. Проповеди националистичких свештеника пуни мржње против некадашњих партизана и српске мањине иду у корак са спаљивањем мањинских новина и вишемесечним дебатама о томе да ли треба бити допуштена спомен-плоча са поздравом фашистичких усташа ’За дом спремни‘“, наводи швајцарски лист и констатује да је председница Колинда Грабар Китаровић својом изјавом о „старом хрватском поздраву“ релативизовала усташлук.

За премијера Андреја Пленковића се пише како се чини да је „изгубио контролу над бесом националистичког крила свог конзервативног ХДЗ-а“, и да „његове променљиве реакције интензивирају слику земље која није само посвађана са комшијама, него и сама са собом“.

Хрватско чланство у Европској унији није прича о успеху

Подсећа се да је некад Хрватска била и љубимица Запада, нарочито Немачке која је дипломатски подржала хрватско признање, као и да је премијер Иво Санадер земљу касније усмерио према НАТО-у и ЕУ, „пре него што су га срушили бројни корупционашки скандали“. „Бернер цајтунг“ пише да се под вођством „социјалдемократског премијера Зорана Милановића Хрватска спотицала по уласку у ЕУ“ и подсећа на скандал око лекс Перковића, који је Хрватска укинула под притиском осталих чланица Уније.

„Хрватска игра у гостима унутар ЕУ ни до данас није постала прича о успеху. Баш супротно: земља се претворила у проблематично дете ЕУ. Брисел је већ два пута морао да интервенише због трговинских санкција Хрватске бившем ратном противнику Србији“, пише швајцарски лист и понашање Хрватске према комшијама описује као „балканску тврдоглавост“:

„Обзир према националистичкој осетљивости у унутрашњој политици отежава Загребу компромисе са суседима“, констатује се да Хрватска „нема способност да решава конфликте са комшија у кооперативној атмосфери“, па се наводе примери сукоба о разграничењу са Словенијом и односи с Мађарском и БиХ.

„Бернер цајтунг“ свој чланак о Хрватској завршава цитирањем бивше министарке спољних послова Весне Пусић, која је изјавила да је Хрватска „на свим странама безразложно упала у дипломатску дефанзиву“, и додаје да се у Бриселу на Хрватску све више гледа као на чланицу која стално „изазива невоље“.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.