ПОДГОРИЦА НУДИ: Да ли ће Лука „Бар” бити нова НАТО база на Балкану

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AFP 2017/ RAIGO PAJULA

Након што је експресно примљена у НАТО без консултовања са грађанима на референдуму, Црна Гора би, такође по кратком поступку, могла да добије и базу Алијансе на својој територији, бар ако је судити по спекулацијама црногорских медија. Међу локацијама се помињу Бар, Котор, Никшић. Да ли је ријеч само о гласинама или у томе има и зрнца истине?

Пошто је 5. јуна и формално ушла у Алијансу и тиме постала дио њене оперативне зоне деловања, постало је у неку руку излишно лицитирати о могућем инсталирању НАТО базе у Црној Гори. Ако ни због чег другог, а оно имајући у виду да је свака војна база суштински — касарна, па се лако намеће закључак да се и свака касарна данас у Црној Гори у неку руку може сматрати НАТО базом.

Право питање зато није да ли ће бити НАТО базе у Црној Гори, већ да ли ће се у будућности десити инсталирање какве значајније војне инфраструктуре у тој земљи. И то је нешто што неподијељено изазива зебњу међу црногорским грађанима, било да су били за или против НАТО интеграција.

Ипак, први од високих црногорских званичника који је сугерисао могућност да Црна Гора уступи дио своје територије на коришћење НАТО-У био је премијер Душко Марковић, који је прије неколико мјесеци у интервјуу за магазин „Тајм“ тада отворено нудио луку Бар за војне потребе, а вјероватно све у жељи да се што више допадне америчким менторима.

„Ова лука је стратешки важна за противнике НАТО-а, посебно након конфликта у Сирији када је Русија почела да тражи добру морску базу у топлијим морима“, изјавио је тада Марковић за амерички магазин.

Реакција готово цјелокупне опозиције на ту Марковићеву изјаву била је прилично индикативна, када су практично сви у опозицији како противници, тако и подржаваоци НАТО-а, снажно дигли глас против поменутог јавног иступа премијера. Оно што је сасвим очигледно јесте да Црногорци по свој прилици неће са симпатијама посматрати потенцијални боравак страних војника на својој територији, па макар они били и „савезнички“.

Ситуацију је за сада релаксирао црногорски министар одбране Предраг Бошковић који је рекао да, према његовим информацијама, не постоји ниједна иницијатива постављања НАТО база у Црној Гори.

„Све и да Црна Гора жели да то тражи у овом моменту, мислим да то тренутно није од интереса за НАТО, већ су то нека друга жаришта, неке друге дестинације“, саопштио је Бошковић.

Наравно, има доста истине у размишљању да инсталирање озбиљније војне инфраструктуре и ефектива у Црној Гори у овом тренутку није нарочито интересантно за Сјеверноатлантску алијансу, нарочито имајући у виду да се НАТО већ у значајној мјери проширио према Истоку, па су територије земаља попут Турске, Грчке, или оних чланица које имају приступ црноморском акваторију по свом географском положају знатно занимљивије за стратеге НАТО-а.

Оно што би заиста требало да забрине становнике Црне Горе јесте посве непријатна чињеница да не треба очекивати да би ико Подгорицу озбиљније питао за мишљење, уколико неко од званичника Алијансе заиста донесе одлуку да стационира значајније војне потенцијале или трупе у Црној Гори.

Наравно, Врховни командант НАТО снага за Европу Куртис Скапароти недавно је куртоазно изјавио да ће Црна Гора сама донијети одлуку о евентуалној изградњи база Алијансе, али да ће се о томе питати и друге чланице тог војног савеза.

„То ће бити одлука Црне Горе, али и осталих чланица Алијансе“, поручио је командант НАТО-а у изјави за црногорски национални сервис.

Нема сумње, уколико буде постојала процјена да би војна база у Црној Гори била нешто што је у интересу НАТО-а, како тренутно ствари стоје, то би у виду директиве само даље било прослијеђено на извршење црногорским властима. Црну Гору засигурно нико не би ни питао да ли заиста жели војну базу на својој територији. Уосталом као што је нико није ни питао да ли жели у НАТО…

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.