ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ: Kатолички верници данас славе Ускрс

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Хришћански верници коjи поштуjу Грегориjански календар данас прослављаjу Ускрс.

Београдски надбискуп и митрополт Станислав Хочевар поручио jе у Ускршњоj посланици да Васкрс пита све „очеве“ Балкана зашто се и даље више радуjу томе да су им деца посвађана, изгубљена и мртва, него да се радуjу на заjедничкоj „гозби разумевања“.

Хочевар jе, честитаjући празник, рекао и да Васкрс пита све очеве породица, заjедница, народа, држава, Eвропе, као и осталих континената и света да ли брину, попут Oца, за све немоћне, изгубљене, залутале.

„Васкрс куца на врата срца свим очевима, свим одговорним особама у црквеним и друштвеним заjедницама. Васкрс свима нама одговорнима испитуjе савест – Jеси ли и ти тако богат у милосрђу, да у „мртвима“ и „изгубљенима“ будиш жељу за повратком у живот, у одговорност?“, поручио jе Хочевар.

Kако jе истакао, Васкрс „испитуjе“ све парламентарне и водеће структуре света зашто одбацуjу Oца и зашто се више радуjу смрти него животу.

Београдски надбискуп ће данас служити мису у цркви Светих Ћирила и Mетодиjа у 10 сати.

Ускрс или Васкрс jе наjвећи хришћански празник коjим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључуjући и дан смрти, односно прве недеље после Великог петка.

Наjважниjи хришћански празник спада у ред „покретних“ светковина, а то значи да се не прославља увек истог датума, већ jе само исти дан – недеља.

Oве године Римокатолици обележаваjу Ускрс 27. марта по Грегориjанском календару, а православци, коjи верске разнике обележаваjу по Jулиjанском календару, 1. маjа.

Разлика између такозваног католичког и православног Ускрса ове године jе нарочито велика, чак 35 дана.

Ускрс мора да падне после пролећне равнодневице, у недељу после пуног месеца, 14. дана jевреjског месеца нисана.

За одређивање дана пролећне равнодневице и пуног месеца не користе се астрономска посматрања, већ таблице – jулиjанске и грегориjанске.

Други, наjважниjи узрок разлике у датуму православног и католичког Ускрса jе jевреjски празник Пасха.

Kод православаца мора да буде и после Пасхе – коjа jе сама клизна, по jевреjском лунарном календару.

Taнјуг

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.