ПЕТИЦИЈА СРАМА: Мирашеви отимају Острог од СПЦ

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: novosti.rs

Група грађана Црне Горе, већином присталица канонски непризнате Црногорске православне цркве (ЦПЦ), покренула је иницијативу за укидање власништва Српске православне цркве “над црногорским манастирима и црквама”.

Акција је оживела након што је рашчињени Мираш Дедеић на Божић поново затражио од државе да врати “отету црквену имовину”. Покретачи, између осталог, наводе да је независну и међународно признату Краљевину Црну Гору 1918. године окупирала и анектирала Србија.

Црквеном имовином, чији је титулар Митрополија црногорско-приморска, бавиће се тужилаштво у Подгорици, и то по тужби канонски непризнате ЦПЦ. Стево Вучинић, потпредседник ове организације која је основана на Цетињу у полицијској станици, поднео је више кривичних пријава због наводно незаконитог уписа црквене имовине на Српску православну цркву у Црној Гори. У тим папирима нашао се и манастир Острог, који је дуго на нишану малобројних присталица окупљених око Мираша Дедеића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Pokrenuta peticija za ukidanje vlasništva SPC nad crnogorskim

Упркос покушајима да путем друштвених мрежа и медијске кампање придобију наклоност грађана, у томе немају нимало успеха. Последње истраживање ЦЕДЕМ-а, пре неколико дана, показало је да Црногорци имају најмање поверења у ту дружину – свега 18,6 одсто.

Упркос занемарљивој подршци међу црногорским верницима, група Мираша Дедеића редовно испоставља захтеве за црквену имовину. Већ годинама они заступају тезу да је ЦПЦ једини легитимни наследник црквене духовности и да би она требало да буде титулар свих храмова и црквених добара. Посебно су им привлачни најпоштованији манастири, какав је Цетињски манастир или Острог.

Дедеићеве присталице су пре неколико година лансирале тезу да се у манастир посвећен Светом Василију Острошком, недалеко од Никшића, од ходочасника и приложника годишње слије око 50 милиона евра, што је више пута демантовано из Митрополије црногорско-приморске. Без обзира на пренадуване износе, несумњиво је да је уместо бриге о духовности новац најважнији покретач иницијативе за трансфер својине над црквеном имовином.

Непризната ЦПЦ “нишани” и богомоље у које се слива много мањи износ од добровољних прилога. Разлог за то је мањак богослужбених објеката у Црној Гори. Ова верска заједница, коју хришћански свет не признаје, делује у свега неколико објеката у неким од већих црногорских градова – Цетињу, Котору, Даниловграду…

ЛАЖНА ВЕРА

Митрополит црногорско-приморски позвао је на помирење међу браћом у Црној Гори.

– Русија се вратила себи, хоће ли се вратити Црна Гора сама себи? Даће Бог у новој години. Црна Гора, која се гради на лажним темељима, на лажној вери, не може имати будућност. Неопходно је да дође до помирења међу браћом, не делећи се ни на ове ни на оне, него да се вратимо заједништву. Није то Црна Гора краља Николе. Треба да се ослободимо лажи, обмана, превара. Деобе међу браћом преточиле су се у језичке и националне деобе – казао је Амфилохије на молебану у храму Христовог васкрсења у Подгорици.

В. Кадић, Вечерње новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.