ПАВИЋ: Вјерски лидери у служби укидања Српске и пасивизације Србије

Политиколог Александар Павић рекао је да синхронизовани напади на Републику Српску и Србе у посљедње вријеме католичких и муслиманских вјерских лидера подсјећају на 90-те године /20. вијека/ и показују да су вјерски лидери у служби политике укидања Републике Српске и пасивизације Србије.

– Срби су се показали мало тврђим орахом, него што су рачунали на то, поготово они који су разбили Југославију. И када није могло да се на један начин сузбије српски утицај, укине и потпуно обесмисли Република Српска, а да се Србија потпуно обезглави и пасивизује, онда се извлаче стари адути – навео је Павић.

Наводећи да су се ти адути видјели почетком 90-их година, Павић је рекао да сада “умјесто Алије имамо Бакира, умјесто Церића имамо Кавазовића, уместо Бозанића имамо Комарицу”.

– То су већ опробани рецепти и само је питање да Срби буду паметни да на то одговоре једним истим гласом, да се овог пута на прави начин ослонимо на неке савезнике, на које нисмо можда могли да рачунамо почетком 90-их, не зато што они нису хтјели, него зато што нису могли – рекао је Павић.

Он је оцијенио да су “све те приче, које су се свих ових година продавале, о неопходности помирења, суживота”, важиле само док су се са српске стране давали једнострани уступци.

– Оног тренутка, када се видјело да постоје “црвене линије”, ако не међу политичарима, онда свакако међу народом, онда се опет прибјегава старим средствима. Тако ће увијек бити – рекао је Павић, који је и сарадник Фонда стратешке културе.

Он је истакао да Срби морају бити спремни на то и да се ослободе илузија и да говоре једним гласом те да не дозволе да им неко споља увози нестабилност, да не регују на било коју провокацију и “да схвате да је то датост” и да се са тим носе на најбољи могући начин, али да не науде сопственим интересима.

Чињеницу да напади долазе од вјерских лидера, Павић је објаснио да сви они имају политичку залеђину и да не би била могућа, на примјер, данашња Исламска заједница БиХ да нема јако политичко покровитељство што у институцијама у Сарајеву, што у међународним, на првом мјесту Турске, Саудијске Арабије и англоамеричком фактору.

– Преко њих је најлакше узбунити духове. То исто важи и за Католичку цркву. Она је, ипак, међународна организација, која је врло повезана са свјетским центрима моћи, онима који још чезну за успостављањем униполарног свијета. Тако да у том контексту, вјерски лидери су опет политички инструмент – рекао је Павић.

Што се тиче изложбе о контроверзном хрватском надбискупу Алојзију Степинцу у Европском парламенту, Павић је рекао да је то најновија провокација, “рехабилитовање НДХ-азије која је оживјела и васкрсла поново у Хрватској, уз благослов управо западних покровитеља”.

Он је истакао да је зато и симболика ту јако важна, јер се то десило у Европском парламенту и јер је “повампирење усташтва дефинитивно кренуло оног тренутка када је Хрватска примљена у ЕУ”.

– Умјесто да то из ње извуче оно најбоље, из ње излази само оно најгоре, за шта су неки наивно можда мислили да је стало 1945. године – рекао је Павић, наводећи да то потиче од пријема Хрватске у ЕУ и НАТО.

Павић је оцијенио да Хрвати сада мисле да могу да раде шта хоће, а с друге стране таква Хрватска је и потребна онима који би и даље да притискају Србију и воде се политиком: слаба Србија – контролисан простор бивше Југославије.

Тагови: Александар Павић, Вера