ОБНОВА СВЕТИЊЕ ИЗ ТРИНАЕСТОГ ВЕКА: После Светог Василија, Црна Гора укорила и Свету Тројицу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик/mitropolija.com

Фото: Спутњик/mitropolija.com

Црногорски манастир Режевићи, чија је настарија црква посвећена Светој Тројици, доспео је у жижу јавности због покушаја Митрополије црногорско-приморске да обнови светињу из тринаестог века. Управа за заштиту културних добара наредила је моментални прекид радова, уз објашњење да управа манастира, односно Митрополија, нема потребне дозволе.

У Министарству културе Црне Горе тврде да је у последње три године у току девастација манастира Режевићи, да су радови нарушили архитектонски, уметнички и амбијентални значај комплекса. Радови су довели до промене изгледа тог културног добра и његових културно-историјских вредности, што је недопустиво, каже за Спутњик директорка Управе за заштиту културних добара Анастазија Мирановић.

„Све интервенције обављене су без сагласности овог државног органа, односно, без конзерваторских пројеката. Не постоји сагласност Управе за било које радове у манастиру Режевићи, јер нам се нису ни обраћали. Дакле, тежиште проблема је у чињеници да неко изиграва државне органе — Управу за заштиту културних добара и Центар за конзервацију и археологију. Ради се о еклатантном кршењу Закона о заштити културних добара“, каже Мирановићева.

Међутим, у Митрополији кажу да је највећа грешка Министарства културе у томе што полази од чињенице да је манастир заштићено културно добро. Он то јесте у цивилизацијском, културолошком и друштвеном смислу, али по закону није, каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор правног Савета Митрополије.

„Закон о заштити културних добара каже да су сва непокретна културна добра која су била законом заштићена тај статус изгубила пре готово две године, зато што није благовремено извршена ревалоризација културних добара и направљен нови регистар. Због тога није угрожен само манастир Режевићи, већ и бројни други манастири и цркве у Црној Гори, угрожени су зубом времена, али и вишедеценијском небригом“, каже Џомић.

Он додаје да Митрополија деценијама пише држави, моли да се приступи санацији и конзервацији, али да су дописи најчешће завршавали у фијокама. Митрополија ипак признаје да је држава уложила одређена средства у обнову светиња, али да је проблем у томе што за њу исти статус имају споменици НОБ-а и храмови стари више од деветсто година, посебно када је у питању издвајање средстава. Истичу да посебан проблем представља чињеница да у Управи нема стручних људи који могу да одговоре изазову обнове тако вредног културног блага.

„Црква је вековима стварала, одржавала и сачувала културно благо Црне Горе, то је и сада случај. Довољно је рећи да ниједан од претходна три министра културе ниједном није посетио Митрополију како би се упознао са стањем и проблемима културних добара, али као мантру понављају причу о девастацији. Кад је стока увођена у православне храмове, када су стабла ницала кроз кровове цркава, деценијама, то није била девастација, а обнова јесте“, каже отац Велибор.

У Министарству културе истичу да не бране спровођење конзерваторских радова, али да они у сваком случају морају да се спроводе у сарадњи са државним органима и надлежним институцијама и напомињу да Митрополија управља већинским делом културних добара у земљи. Управа жели сарадњу, јер једино је тако и могуће штитити заједничка културна добра, каже директорка Управе Анастазија Мирановић.

„Надам се да нећемо морати да прибегнемо непопуларним мерама. Сматрамо да нико не би смео да буде изнад државе и њених закона. Црна Гора је правна држава, закони ове државе су обавезујући за све“, категорична је Мирановићева.

До истог спора дошло је и због цркве Светог Ђорђа у Његушима, која само што се не уруши. Управа тврди је издала конзерваторске услове 2012. године и да је три године чекала Митрополију да се изјасни о конзерваторском пројекту. У Митрополији тврде управо супротно.

Саговорник Спутњика из Митрополије ускоро ће се поново, у њено име, наћи пред судом због интервенција у манастиру Свети Василије Острошки. Митрополија је, у покушају да спречи даље урушавање светиње, започела радове на обнови.

Због истих радова Српска православна црква држави Црној Гори већ је платила казну од пет стотина евра. Уплаћујући суму, митрополит Амфилохије Радовић је на месту сврха уплате уписао казна Светом Василију за обнову манастира Острог.

Историјском и културном вредношћу цркава и манастира у Црној Гори може се похвалити мало која земља у Европи. Нигде, осим на Косову, на тако малом простору нема толико много бисера архитектуре и сликарства. Међутим, не треба заборавити да је реч о сакралним објектима, чија је намена пре свега богослужење, да је реч о „живим храмовима“. У њима бораве верници, али и туристи. То је био главни мотив Митрополије да искористи рупу у Закону и сама уђе у радове.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.