ОБИЧНО ЉУДСКО ДЈЕЛО: Њега је у рату спасио Србин, а он Србе у Бучју код Горажда

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС

Њега је у рату спасио Србин, а он 44 Срба у Бучју код Горажда. Некадашњи официр ЈНА Фочак, Амир Реко, као командант бригаде тзв. Армије БиХ, супротставио се наредби да побију Србе.

Прије него што је Амир Реко спасио Србе, њега је у априлу 1992. године од смрти на барикадама на Устипрачи, спасио Србин Драган Симић, колега официр ЈНА. Тако је продужио за Горажде, које је било под контролом муслимана.

„Хтјели су ме убити, али Драган (Симић) то није дао и тако ми спасио живот“, прича Амир.

Три дана прије него што ће спасити становнике села Бучје, који су требали бити убијени само зато што су Срби, прича Реко, са болом је преживио вијест да му је у родном селу код Фоче убијена мајка и још неколико чланова породице. Није, каже, дао да зло овлада њиме. Због тога је за једне херој, за друге издајник.

„Не мислим да је то било неко јуначко већ једно обично људско дјело“, каже Реко.

Прича за примјер овјековјечена је у документарном филму „Македонац“, који свједочи колико је важно донијети исправну одлуку и у најтежим тренуцима, остати човјек.

ОТКАЗАНА ПРОЈЕКЦИЈА ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „МАКЕДОНАЦ“

Фочанска пројекција документарног филма „Македонац“, о бошњачком официру Амиру Реки који је у јуну 1992. године спасио 44 српска цивила из села Бучје код Горажда, отказана је због противљења групе младића.

Младићи су негодовали зато што је пројекција заказана на Велики четвртак, сматрајући да то вријеђа осјећања православних вјерника.

Одлуку да приказивање филма буде одгођено донио је сам Реко који је новинарима изјавио да није желио никога да увриједи.

„Људима који су изгубили најмилије тешко је да смогну снаге да о свему разговарају, а ми појединци који то радимо добијамо критике са свих страна. Морамо смоћи снаге, без обзира какву бол имали. Мени је мајка спаљена, побијена ми је породица, њима су исто побијени најмилији и можда нису у овом тренутку смогли снаге. Хоћу да вјерујем у добро, а не у мржњу која уништава човјека“, рекао је Реко.

Филм говори о људскости коју је Амир Реко показао у минулом рату, када је одбио да изврши наредбу да побије мјештане села Бучје српске националности и то само три дана након што је добио вијест да су у његовом родном селу Гудељ у фочанској Мјесној заједници Јошаница убијени његова мајка, дјед и још пет чланова фамилије.

Реко је навео да филм нема никакву лошу поруку, те да се нада да ће, ипак, бити приказан у Фочи и да очекује да ће га исти људи који су се вечерас успротивили позвати да дође поново.

Он је нагласио да саосјећа са Србима који су изгубили најмилије у злочину који су у децембру 1992. године у Горњој Јошаници починили припадници такозване Армије БиХ из Горажда, наводећи да злочине са обје стране нису чинили Срби и Бошњаци, већ нељуди.

„Нема лоших народа, има само лоших људи, убијеђен сам у то. Како ме је мајка васпитала, увијек ћу такав бити“, истакао је Реко.

Док је за Србе које је спасио велики херој, неки у Горажду су његов чин сматрали издајничким, а ратна дешавања је напустио у септембру 1992. године када је отишао у Данску.

„Када се сада вратим у Сарајево рећи ће, ето, отишао је у Фочу, убили су му мајку, отишао да однесе поруку мира, тако му и треба. И то ме боли. Нису само ови момци што су дошли проблем, проблем је и са друге стране, што ће овакви људи као ја имати проблема са обје стране“, закључио је Реко.

У публици је био и декан Богословског факултета Дарко Ђого који је покушао да објасни младићима који су негодовали да за тим нема потребе.

„Празнично је вече, па су људи можда додатно осјетљиви, али битно је да, уколико је неко пружио руку и имао образа у најтежим ратним ситуацијама, то треба истаћи и подржати. Нико не пориче српске жртве, али је битно да управо људима који су показали људско лице дозволимо да то чујемо и да та порука допре до нас“, нагласио је Ђого.

Он је, подсјетивши на примјер јеврејског народа, који је успоставио медаљу праведника, истакао да је за сваки народ битно да памти поименице злочинце, али и људе који су задужили народ.

„Не треба драматизовати цијелу ствар да неке повријеђене ране не би изазвале нови конфликт“, рекао је Ђого.

У априлу 1992. године некадашњем официру ЈНА из Фоче Амиру Реки на пункту у Устипрачи, када је прелазио у Горажде, живот је спасио колега из ЈНА Драган Симић.

Недуго након тога, он је као командант бригаде такозване Армије БиХ одбио да изврши наређење о „чишћењу“ српског села Бучје код Горажда. Тада су у селу била 44 српска цивила и сви су остали живи.

Срна, РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.