НОВИ СИСТЕМ ГЛАСАЊА У ЕУ: Рампа Хрватској у блокирању Србије у даљим интеграцијама

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: novosti.rs

НОВА правила о доношењу одлука у ЕУ, која се спремају у Бриселу, утишаће претње из Загреба, чија је намера да успори и блокира Србију на путу ка чланству.

Наиме, Европска комисија скројила је предлог да се убудуће све техничке одлуке доносе квалификованом већином, а не консензусом свих чланица као до сада, што су поједине државе, укључујући и Хрватску, користиле да коче и уцењују нашу земљу у преговарачком процесу.

Како је за „Новости“ речено у седишту ЕУ, Комисија би пред европске комесаре са детаљним предлогом требало да изађе већ у септембру, а најкасније у октобру. После тога, на потезу су Европски савет и Европски парламент, који треба да дају коначно зелено светло за те реформе.

Када се ове измене усвоје, више нико неће моћи да нас зауставља због приватизације пиваре или незадовољства изгледом уџбеника за националне мањине. Такође, у први план више неће излазити билатерални спорови којима су суседи, из комотне позиције пуноправне чланице, многим кандидатима досад загорчавали живот. Тако ће и последње претње Загреба, незадовољног због критика Србије на начин обележавања „Олује“ у Хрватској – пасти у воду.

Идеја је да се нови приступ у одлучивању односи на практично читав технички процес приступања, док би коначна одлука о пријему и даље захтевала консензус.

Професор на Факултету политичких наука Драган Ђукановић каже, за „Новости“, да су Хрвати и до сада покушавали да закоче наш европски пут, како би остварили неке свој интересе:

– Али сви ти покушаји били су, мање-више, неуспешни. Покушали су да испоставе низ билатералних захтева за поглавља 23 и 24, о правосуђу и владавини права, као и за област просвете. Међутим, док год Србија буде имала подршку Немачке, као кључне чланице Уније, хрватска условљавања неће нас озбиљније закочити – каже Ђукановић, који сматра да је идеја у врху ЕУ да се релативизује одлучивање консензусом добра и да ће бити усвојена.

Уредник портала „Јуропијан Вестерн Балканс“ Немања Штиплија истиче да и без промене система одлучивања у ЕУ, Хрвати имају све мање маневарског простора да износе билатералне захтеве:

– Сва поглавља која су нам преостала за отварање, осим области 31, о спољној и безбедносној политици, претежно су техничке природе, и ту нема места за успоравање процеса преговарања.

МИНИСТАРКА ЗА ЕУ ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ, ЗА „НОВОСТИ“:

МОЈ ПОЗНАНИК КОВАЧ СЕ НЕШТО ЗБУНИО

НАЈАВЕ из Хрватске о могућем блокирању нашег европског пута ме не изненађују, али и још важније, не фрустрирају ме, јер знам колико је Србија озбиљна у реформској политици на европском путу и одговорна у међународним компликованим односима – поручује за „Новости“ министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић, поводом последњих „претњи“ које стижу од комшија.

Она подсећа да се одлуке у ЕУ доносе консензусом, усаглашавањем ставова свих чланица и да се дешавало, не само нама, да неке државе због билатералних питања блокирају преговоре кандидата:

– То је лоша пракса која је изгубила кредибилитет. Промена начина одлучивања би свакако морала да буде у склопу шире реформске агенде ЕУ и институционалне реформе о којој неки у ЕУ већ говоре.

Поводом тврдњи бившег хрватског шефа дипломатије Мира Ковача да ће Србија питање одштете логорашима морати да реши у оквиру преговора о чланству, министарка Јоксимовић каже да такав услов не постоји:

– Нешто се мој познаник Ковач збунио. Баш ме чуди да се таква питања отварају, имајући у виду да је Хрватска ушла у ЕУ, а да имовинска права и питање пензија нису решени, и то онима који су, на све то, протерани из својих домова.

novosti.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.