НОВА ТАКТИКА: Бакир би да посвађа Србе и Хрвате

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AFP 2017/ JOHN MACDOUGALL

Политички утицај Бакира Изетбеговића ослабио је после одбацивања једнострано поднете тужбе Међународног суда правде против Србије и он сада тражи нове политичке савезнике. Жели ли Изетбеговић изјавом да ће подржати хрватске захтеве за изменом изборног закона да поткопа српско-хрватску осовину у БиХ?

Криза око измена изборног закона у БиХ тиња више од десет година, откако је 2006. Жељко Комшић први пут изабран за хрватског члана Председништва БиХ бошњачким гласовима. Политички представници Хрвата од тада траже измене изборног закона, како би у Председништву седели њихови легитимни представници.

Сада, после више од десет година одбијања, бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић каже да ће „подржати Хрвате у намери да добију легитимне представнике у власти, али под условом да престану приче о поделама и неким новим ентитетима“.

Аналитичари сматрају да је овакав заокрет у Изетбеговићевој политици знак његове слабости.

Изетбеговић је изгубио доста од политичког утицаја у БиХ, али и у бошњачком националном телу после пропасти покушаја ревизије тужбе против Србије за геноцид пред Међународним судом правде (МСП) у Хагу, сматра Милош Шолаја, професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бања Луци. Очигледно је да прича коју су бошњачки политички лидери причали од почетка деведесетих више не пије воду, сматра он.

„Међународна заједница неће тако лако гутати сваку жалбу и сваку жалопојку која иде из бошњачког тела, бошњачких партија, бошњачких институција, бошњачких представника, као што је то радила од почетка деведесетих до, практично, одбијања тужбе против Србије“, каже Шолаја.

Да је Изетбеговићев политички утицај ослабио, слаже се и бивши члан Уставног суда БиХ Крстан Симић, који додаје да он сада тражи помоћ било ког политичког фактора у БиХ.

„Изборни закон је ’рак рана‘ Хрвата, јер упорно желе променом изборног закона обезбедити да им је гарантовано да, како они наводе, они сами бирају свог члана Председништва и делегате у Дом народа, мада се то у суштини у садашњем стању своди да то буде делегат, фигуративно речено, из ХДЗ“, каже Симић.

Оно што је препознатљиво у политичким играма у БиХ је образац „два против једног“, односно политичко супротстављање два конститутивна народа против трећег. Тако су, за време рата, Хрвати и Бошњаци сарађивали против Срба, све док се ситуација није преокренула, па су Срби и Хрвати у неким ситуацијама сарађивали против Бошњака.

После успостављања мира, Бошњаци и Хрвати углавном су наступали као јединствен политички блок, све до „случаја Комшић“, када се политички представници Хрвата лагано окрећу ка сарадњи са Републиком Српском и њеним институцијама. Круна српско-хрватске политичке сарадње у БиХ је сусрет Драгана Човића, хрватског политичког лидера и члана Председништва БиХ и председника РС Милорада Додика марта ове године, када су два лидера затражила политичку одговорност Бакира Изетбеговића после једностраног подношења тужбе МСП против Србије. Тако да се последњи Изетбеговићев потез може тумачити и као приближавање хрватском политичком вођству у циљу мајоризације српског народа.

Постојање три народа као три конституента, три стуба који чине Устав БиХ, јесте чињеница, каже Шолаја, а свако варање, као што је био „случај Комшић“, уноси нову несигурност у ову бившу југословенску републику.

„Чини ми се да након ревизије пресуде коју је одбио МСП практично почиње примена Дејтонског споразума у ономе што чини његов дух. Јер дух подразумева да постоје три народа који чине Устав, њихови представници. Свако легалистичко извртање чињенице да се политички легитимитет тако одузима, представља каснији проблем“, закључује Шолаја.

Према речима Крстана Симића, промена изборног закона немогућа је без сагласности српских посланика у Дому народа и Представничком дому.

„Питање је колико ће српске политичке партије схватити ту идеју да може доћи до савеза између ХДЗ и СДА, а то би опет значило да би на неким другим питањима, која би била пуно болнија за Србе, могли постићи тај компромис и остварити ту идеју мајоризације двојице према трећем“, каже Симић.

Према речима новинара Игора Гајића, опасности од мајоризације српског народа нема док су политичари у РС јединствени и док се, како каже, Република Српска држи.

„Што год урадили у Федерацији БиХ, за све морају да питају Републику Српску. Ако се политичари у Републици Српској и представници српског народа држе заједно, не постоји никаква реална опасност. Једина опасност, а то може бити чак и позитивно за РС, јесте да се та осовина (бошњачко-хрватска) направи, и да РС иступи из БиХ“, каже Гајић.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.