НИКОЛИЋ: Тужилаштво ЦГ ћути о злочинима над војницима у „Лори“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

„Од главног специјалног тужиоца Катнића очекујемо иницирање измјене хрватско-црногорског Споразума о гоњењу ратних злочинаца, који препознаје само хрватске жртве и црногорске ратне злочинце, али не и обратно“, каже Радан Николић, предсједник Удружења бораца ратова од 1990. године.

Удружење бораца ратова од 1990. године затражило је од црногорског Врховног државног тужилаштва да јавно саопшти резултате сарадње са тужилаштвом Хрватске у случају ратног злочина над припадницима никшићко-шавничке групе, означеног као „Лора 3“.

„Питамо црногорске тужиоце Ивицу Станковића и Миливоја Катнића шта је са ратним злочином у случају `Лора 3` и страдањем групе заробљеника припадника никшићко-шавничке групе“, наводи за Срну предсједник Удружења Радан Николић.

Он тражи од црногорских тужилачких органа да се огласе након што су прошле 24 године од ратног злочина над 14 припадника ЈНА из никшићко-шавничке групе, који су починили припадници Војне полиције Хрватске у Војно-истражном центру „Лора“ у Сплиту, и припадници хрватских оружаних формација у Дувну и Херцеговини у априлу и мају 1992. године.

Николић истиче да је Удружење детаљно упознало главног црногорског специјалног тужиоца Миливоја Катнића о дешавањима у случају „Лора 3“ и уз захтјев приложило писане информације о околностима убистава 24 војника ЈНА које су починиле хрватске паравојне формације у Чепикућама, Ивањици, Осојнику и Грабу 1. октобра 1991. године.

Такође, пружене су информације и о околностима заробљавања и страдања шесторице припадника ЈНА из барске групе на подручју Неума у априлу 1992. године.

Николић подсјећа да су ранији врховни државни тужилац Црне Горе Весна Меденица и главни државни тужилац Хрватске Младен Бајић у јулу 2006. године у Будви потписали Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина.

Према споразуму, подручје примјене ограничено је искључиво на ратне злочине који су почињени на подручју Хрватске, односно према држављанима Хрватске, а чији починиоци имају пребивалиште и/или држављанство Црне Горе.

„Тим једностраним споразумом, који је продукт политичког договора тадашњег предсједника Хрватске Стјепана Месића и црногорског премијера Мила Ђукановића да се кривица за ратна дешавања деведесетих година прошлог вијека пребаци на ЈНА и Србију, скоро двије и по деценије, нечињењем Врховног државног тужилаштва дискриминишу се црногорске жртве ратних злочина“, каже Николић.

Он истиче да је у Специјалном државном тужилаштву Црне Горе формирано седам предмета који се односе на кривична дјела ратног злочина за која се сумњиче црногорски држављани, а који се већином односе на „преглед старих предмета“ у случајевима „Морињ“, „Калуђерски лаз“, „Буковица“ и „Депортација“.

„Зашто Тужилаштво ћути о злочинима над припадницима ЈНА из Црне Горе? Питамо тужиоце Ивицу Станковића и Миливоја Катнића шта је са ратним злочином у случају `Лора 3`? Шта је са тврдњом из јавног саопштења Жупанијског државног тужилаштва у Сплиту да је `затражено криминалистичко истраживање због сумњи на смртно страдање групе заробљеника припадника никшићко-шавничке групе, који су доведени у војни затвор у Лори, гдје су били злостављани`“, истиче Николић.

Он додаје да Удружење не може да схвати чињеницу да од многих ратних злочина које су деведесетих година прошлога вијека починили припадници паравојних оружаних формација СР Хрватске над припадницима ЈНА и цивилима из Црне Горе, није покренута истрага ни у једном случају.

„Од главног специјалног тужиоца Катнића очекујемо конкретна чињења у виду иницирања измјене хрватско-црногорског Споразума о гоњењу ратних злочинаца, који препознаје само хрватске жртве и црногорске ратне злочинце, али не и обратно“, каже Николић.

Он истиче да Удружење тражи изузеће замјеника специјалног тужиоца Лидије Вукчевић из предмета ратног злочина над припадницима ЈНА из никшићко-шавничке групе због нечињења и контактирање Жупанијског државног тужилаштва у Сплиту ради прецизне јавне информације о резултатима истраге у случају „Лора 3“, на којој инсистирају породице убијених резервиста.

„Има ли Врховно државно тужилаштво коначно снаге да се отргне политичкој контроли црногорске Владе и њеног поратног ортаклука са званичном Хрватском у који је увукла Тужилаштво на штету Црне Горе и њених држављана – војника ЈНА, остаје да се види.

Оно што је извјесно јесте да док је Младен Бајић у Државном тужилаштву Хрватске, пуна истина о ратним злочинима у логору Лора, укључујући и `Лору 3`, којима је Бајић значајно допринио као замјеник војног тужиоца у сплитском Војном тужилаштву од 1992. до 1996. године – тешко ће избити на видјело“, истиче Николић.

Он наводи да је Удружење упознало Катнића са информацијама о околностима заробљавања, проналажења посмртних остатака и резултатима обдукције посмртних остатака војника бивше ЈНА из барске групе.

„Ова група војника бивше ЈНА упућена је на извиђање терена на Црноглаву 23. априла 1992. године и тога дана је нестала. Ријеч је о Сафету Баруџији, Драгутину Вујачићу, Радомиру Вулићу, Илији Морачанину, Слободану Пејаковићу, Зорану Радовићу и Петру Секуловићу. Њихови посмртни остаци нађени су у рејону Столова код Неума, док су Вулићеви остаци нађени код Требиња. Њихова идентификација је обављена 1993. године, а већина лешева била је без главе“, наводи Николић.

Он истиче да постоје индиције да је над овом групом извршен ратни злочин.

„Тражимо од врховног државног тужиоца да извиди околности заробљавања, проналажења и примопредаје посмртних остатака и резултате обдукције“, каже Николић за Срну.

РТРС

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.