НИЈЕ ДОВОЉНА КУЋНА ЕДУКАЦИЈА: Срби одбили жиг геноцида, Сарајево га сада удара деци

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: rs.sputniknews.com, AFP 2017/ ELVIS BARUKCIC

Класична замена теза. Није питање, односно проблем, што Федерација не поштује критеријуме ОЕБС-а о образовању, него је питање, односно проблем, зашто их Република Српска поштује.

Прашину је подигла констатација председника Републике Српске да деца у њој неће учити лекције о томе да су Срби криви за геноцид у Сребреници и опсаду Сарајева, а не чињеница да се то, мимо споразума са ОЕБС-ом, нашло у уџбеницима у Федерацији БиХ.

Није тешко у Босни и Херцеговини (БиХ) потпалити ватру када жар(ишт)а има на све стране. Ново варничење је стигло са образовног поља.

Као да о прошлом рату у БиХ није довољна она кућна едукација из прве руке, за коју је свима јасно на шта личи, него градиво треба утврдити и у школи. Управо рачунајући на то, са ОЕБС-ом су 2002. године договорени критеријуми који се тичу образовања у БиХ. А њихова суштина је, како каже министар просвете и културе Републике Српске Дане Малешевић, стављање ембарга на изучавање грађанског рата у БиХ.

Малешевић је пре неколико дана рекао да ће на територији Републике Српске (РС) бити забрањени уџбеници из Федерације БиХ (ФБиХ) уколико у њих буду уведене лекције попут оне о „српској опсади Сарајева“ или изучавања „геноцида у Сребреници“ који су починили Срби.

„Ти наводи нису тачни, и такви уџбеници се овде неће изучавати, свидело се то коме или не. Са ОЕБС-ом постоје договорени критеријуми којима није предвиђено да се изучава овако нешто“, недвосмислен је био и председник РС Милорад Додик у најновијој изјави.

У Српској постоје 22 школе где је бошњачкој деци омогућено да раде по националном програму за Бошњаке у кантонима, што значи и по уџбеницима из Федерације БиХ. Отуда и реакција и Малешевића и Додика да РС поштује споразум из 2002. са ОЕБС-ом и да би то требало да учини и ФБиХ.

У реакцијама званичника Федерације пак ни помена од ОЕБС-а и споразума са њим. Они су се само бавили „чињеницама“. Тако потпредседник Народне скупштине РС Сенад Братић каже да су „опсада Сарајева и геноцид у Сребреници чињенице и историјски факти, који су потврђени и пресудама надлежних судских инстанци“.

Потпредседник РС Рамиз Салкић је био још „конкретнији“, нагласивши да је „Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије доказао и правосудно пресудио да је у БиХ почињен геноцид и да су га починили војска и полиција РС“. Потпредседник РС још додаје да је реч о „првом геноциду на тлу Европе после Хитлера“, а да „власти тог ентитета данас покушавају да забране изучавање тих чињеница“.

Да баратањем тим „историјским чињеницама“ не треба олако држати лекције, поготово деци, били су свесни чак и у ОЕБС-у, иначе не би било критеријума. Отуда та чиста замена теза. Што би се рекло, да се Власи не досете. Није, дакле, питање, односно проблем, што Федерација не поштује ОЕБС-ове критеријуме, него је питање, односно проблем, зашто их Република Српска поштује.

Политиколог из Источног Сарајева Велизар Антић за Спутњик каже да су уџбеници из Федерације какви се помињу апсолутно неприхватљиви за РС и читав српски народ с оне стране Дрине јер би то онда значило апсолутно признавање и геноцида и кривице.

„Мислим да је најбоље све те ствари које су се дешавале током рата деведесетих година оставити историји. Да то мало одлежи док све не расветлимо. И Сребреницу и наводни геноцид, за шта ја мислим да је био велики злочин, али не и геноцид“, наводи Антић.

Напомиње да је сада житељ Српског Сарајева и да из личног примера зна шта се у Сарајеву дешавало, и да никако није добро наметати причу о одговорности само једне стране.

Коментаришући наводе Салкића и Братића, који указују на пресуде Хашког трибунала, Антић одговара да се та и те како политичка институција не може узимати за судију када су у питању историјска дешавања.

„Трибунал није компетентан да о томе суди. Зато је најбоље оставити историчарима и научницима да расправљају шта је било и како је било. Не треба сада на основу неког политичког суда доносити пресуде и учити децу о томе. То никако није добар пут за неки, назовимо га, миран живот у Босни и Херцеговини“, сматра источносарајевски политиколог.

Он подсећа на сумњиве одлуке Хашког суда, који је пуштао на слободу и „признате и утврђене терористе и убице“ или им је давао изузетно мале казне затвора. Са друге стране, немилосрдно је судио Србима, додаје Антић и закључује: „Није то институција која је компетентна да напише историју која ће ући у уџбенике“.

Антић је уверен да ће се овим поводом огласити и ОЕБС.

„Верујем да ће и они изаћи са својим ставом. Чим се нешто толико захукта у БиХ, они изађу и кажу — дотле може, одатле даље не може, тако да верујем да ће имати став о том питању“, каже он, уз оцену да би српска страна требало да тражи објашњење ОЕБС-а.

„Генерално, читава та прича је још једно дизање тензија и прашине, што не треба ником, ни у РС ни у БиХ. На свака два месеца искрсне понеко да би се потпаљивала ватра, а у БиХ има толико нерешених проблема. Не треба заборавити и да је следећа година изборна“, истиче Антић за Спутњик.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.