МОСТАР: Након 24 године огласила се звона Саборне цркве

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Срна

Фото: РТРС/Срна

Саборна црква Свете Тројице у Мостару која је у изградњи прославила је данас крсну славу Силазак Светог Духа на апостоле – Тројчиндан, и први пут након 24 године зазвонила су звона са звоника Саборне цркве. Литургију је служио пријератни старјешина Саборне цркве протојереј Алекса Зубац уз саслужење бројног свештенства Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Он се присјетио да је посљедња служба под кровом Саборне цркве служена у априлу 1992. године на Васкрс, те изразио наду да ће идуће године литургија бити служена под бакарним умјесто под небеским кровом.

И мостарски парох Радивоје Круљ очекује да би црква могла бити покривена до краја године.

– Почели су радови на централној куполи, а ове године требало би завршити звоник и покрити цркву, ако се испуне обећања која имамо од Владе Србије и Владе Федерације БиХ – каже Круљ.

Он је додао да би тиме завршили грађевинске радове, али да остаје још много посла на завршетку радова када је ријеч о украшавању цркве и уређења партера. Тренутно се ради успореном динамиком због ограничених финансијских средстава.

– Као што су ове године звона са звоника позивала вјернике на молитву, да Бог да да увијек вјерне позивају на молитву, а све грађане овог града на мир, љубав и суживот – поручио је парох Круљ, додавши да како расте црква, тако ће расти и број вјерника које се окупљају око цркве.

Мостарски градоначелник Љубо Бешлић честитао је вјерницима славу Саборне цркве изразвши наду да ће црква која је била један од најљепших објеката у граду ускоро заблистати у свом пуном сјају.

– Надам се да ће и Мостар заблистати у пуном сјају. И српска заједница је дио овог града и надам се да ће тако остати. Мостар је истински мултиетничан град и важно је да се Срби овдје осјећају као своји на своме, као и остала два народа – рекао је Бешлић.

Кум славе Радослав Рађеновић из Београда рекао је да га за Мостар вежу искрени пријатељи и драги људи и да је зато одлучио кумовати.

– Ја сам заволио Мостар, а Мостар мене – додао је Рађеновић.

Мостарски Срби с нестрпљењем ишчекују изградњу цркве, јер је она један од симбола града на Неретви, али и симбол српског идентитета у овом граду.

Саборна црква у Мостару, која је изграђена 1873. године и била један од највећих и најљепших православних храмова на Балкану, запаљена је 15. јуна 1992. године на Тројчиндан, а након тога и минирана од припадника Хрватских оружаних снага.

На прослави крсне славе Саборне цркве окупили су се бројни вјерници, али и представници градске и кантоналне власти, источнохерцеговачких општина и католичке цркве.

Њена обнова почела је 2008. године и једини је велики вјерски објекат у БиХ који није обновљен. Црква се налази на листи заштићених националних споменика БиХ и у Унесковој је заштићеној зони.

РТРС, Срна

Тагови: ,

1 коментар

  1. Slavica каже:

    Saborna crkva u Mostaru je napravljena 1873 godine ali nije zavrsena, ona je dogradjivana sve do 1991 godine i skele su stalno bile na njoj ili sa spoljne ili sa unutrasnje strane. Radovi nisu zaustavljani ni tokom prvog i drugog Svetskog rata. Majstori koji su radili na njoj su bili uglavnom Grci. Jednom su majstore pitali zasto radovi traju tako dugo i kad ce crkva da bude zavrsena i oni su odgovorili :“ Kad ova crkva bude zavrsena bit ce srusena“. Skele su skinute 1991 a crkva je srusena 1992 godine.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.