ЉУБОМИР САРАМАНДИЋ, КУСТОС „СРПСКЕ КУЋЕ“ НА КРФУ: Албанска голгота надахнуће за будуће генерације

ИСКРА на Фејсбуку

Љубомир Сарамандић (Фото: Срна)

Кустос у „Српској кући“ на грчком острву Крф Љубомир Сарамандић поручује да повлачење око 400.000 српских војника и избјеглица преко Албаније 1915. године у Првом свјетском рату, или Албанска голгота, треба да буде надахнуће и инспирација за будуће генерације.

„Нове генерације живе у свијету површног хедонизма, потребе за задовољствима и уживањем, након чега наступају апатија, незадовољство, па и себичност“, наводи Сарамандић у интервјуу Срни.

Он објашњава да су долазак на Крф и посјета мјестима српског страдања, међу којима је и острво Видо, потребни да би се „изнутра покренули супротан механизам и патриотизам, који је само прелазна фаза ка питању смисла, пуноће и квалитета живота“.

Нема правог живота без пожртвовања, националне дисциплине, солидарности и одузимања од сопственог ега, како су у Великом рату чинили српски војници и државно руководство, оцјењује Сарамандић.

„Доласком овдје, млади то често схвате и почну да увиђају да су пуни умишљених проблема. Посматрајући Албанску голготу, као историјски тренутак који у својој трагедији има величину, могли бисмо да се запитамо да ли смо данас као нација спремни за тако велике жртве.

Мислим да ово мјесто, које нас не дијели идеолошки и географски, те системски приступ овом питању, који би требао да дође са врха државе, могу имати важну улогу у формирању идентитета наше нације. Срби су тај идентитет почели да губе управо прије 100 година“, напомиње Сарамандић.

Одговарајући на дилеме да ли су огромне жртве могле бити избјегнуте капитулацијом Србије, он каже да се процјеном тадашњег историјског тренутка може рећи да таква одлука – није долазила у обзир.

„Било је идеја о противнападу, али са малим шансама за успјех. Зато је донесена једногласна одлука о повлачењу пред аустроугарским, њемачким и бугарским снагама, при чему нико није свјесно кренуо у погибељ.

Дакле, овај историјски тренутак треба оставити оваквог какав јесте и не заборавити да је након великог страдања дошло до велике побједе“, истиче Сарамандић.

Он најављује да ће наредне године бити обиљежен вијек од побједе српске војске која је, након опоравка, пробила Солунски фронт 1918. године и тријумфално ослободила српске просторе.

„То је најважнији празник који треба да обиљежимо, а у Београду ће бити централна свечаност. У непосредној будућности, Крф би требало да посјете официри из Републике Српске у Оружаним снагама БиХ“, наводи Сарамандић.

Он позива све грађане Републике Српске да дођу на Крф и виде и осјете зашто је ово острво важно за цијели српски народ.

Сарамандић истиче да се број посјетилаца „Српске куће“ и других значајних мјеста српског страдања током посљедњих 17 година готово удесетостручио, што би могло да потврди ријечи митрополита Димитрија да ће Крф једном бити српски Јерусалим и збориште нових, срећних и захвалних генерација Срба потомака.

„С друге стране, депримира да се драстично смањио број школских екскурзија, чак и оних који су раније долазили из Србије, што је једна велика грешка.

Из Републике Српске, одакле је српској војсци у Првом свјетском рату приступио велики број добровољаца, долази све више посјетилаца,“, напомиње Сарамандић.

Он подсјећа да је 1915. године у повлачење преко Албаније кренуло више од 400.000 српских војника и цивила. Одступницу Србима тада је у Мојковачкој бици штитила војска Црне Горе под командом сердара Јанка Вукотића.

Ипак, хладна зима, глад и напади албанских племена однијели су на том путу око 240.000 живота, а након ултиматума руског цара Николаја Другог Романова да ће потписати сепаратни мир са Нијемцима, савезници су бродовима на Крф отпремили 150.000 људи, док је у Тунис отишло 12.000 војника.

„Српска кућа“ на Крфу посвећена је Србима који су боравили на том острву од 1916. до 1918. године, а у њој се налази и Почасни конзулат Србије.

На Крфу су и бројни споменици и обиљежја посвећени српској војсци и народу, а на оближњем острву Видо била је болница за српске војнике.

Велики број српских ратника сахрањен је у мору крај тог острва, односно у „Плавој гробници“, коју је опјевао пјесник српске модерне Милутин Бојић.

На острву је од 1936. до 1939. године изграђен маузолеј на чијим су мермерним зидинама 1.232 касете са костима ратника који су били сахрањени на 27 крфских гробаља, а чија су имена била позната.

Кости 1.532 непозната ратника сахрањене су у два спољашња бочна камена бункера. Код маузолеја-костурнице је и споменик Камени крст, који је 1922. године подигао регент Александар Карађорђевић.

Бојан Речевић, Срна

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.