КУСОВАЦ: Хрватска тражи враћање икона које није успјела да уништи 90-их

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТРС/Новости

Од 1.065 предмета културног блага чијим враћањем Хрватска условљава отварање поглавља 26 у евроинтеграцијама Србије, 500 до 600 су вриједне српске иконе, сакрални предмети и српска архивска грађа, које су Срби спасили од уништења пред хрватском војском, рекао је данас историчар умјетности Никола Кусовац.

Он је на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске и Српског културног друштва „Зора“ Книн-Београд, упозорио да Хрватска не намјерава да то благо штити, као и да је удовољавање овом захтјеву проба за брисање српског културног присуства на Косову и Метохији.

„То је лицемерје најгоре врсте. Ми смо то спасавали да не униште, а сад треба да их пошаљемо њима“, рекао је Кусовац, који је учествовао у спасавању српског културног блага на подручју Хрватске.

Он је навео да Хрватска тражи драгоцјене српске иконе – њих око 500 до 600, углавном из 18. и 19. вијека, али и двије или три из 16. и 17. вијека, конзервиране и смјештене у Сремским Карловцима.

Кусовац је истакао да су оне свједочанство трајања Срба на том простору, али и духовних вриједности које су остваривали и умјетничких трагова које су оставили иза себе и да Хрватска то тражи да би и то избрисала.

„Само ако сте наивни повероваћете да то траже да би их чували и да би сведочили о нашем трајању тамо, јер сваколика историја и догађања до данас говоре супротно. Говоре да им је једино стало да се то уништи и да и ово мало трагова треба да им вратимо па да униште до краја, да о нама нема никаквих сведочења“, рекао је Кусовац.

Он је истакао да иконе не треба враћати, јер ће одмах иза тога услиједити питање онога што се налази на Косову и Метохији, да би се истим поступком и то покушало уништити.

„Ако поклекнемо на овим иконама, следи нам иста судбина и за културно благо на Косову и Метохији. Треба се борити колико је год могуће да ово очувамо. Ово је прва брана за оно што следи. Срећна је околност да нам постоји Република Српска и да тај део који је код Срба може да се штити“, рекао је Кусовац.

Он је оцијенио да у Србији није довољно познато колико вриједно културно благо Срба и Српске православне цркве је постојало и уништено у Хрватској у Другом свјетском рату и 90-тих година.

„Заболеће нас тек онда кад се дочепају Грачанице, Дечана и Пећке патријаршије. Тек онда ћемо да видимо која је то велика невоља, а спрема се, јер већ покушавају да то оставе на чување онима који су наши највећи злотвори, који нас бришу са тих простора“, рекао је Кусовац.

Музејски савјетник Милојко Будимир, који је за вријеме рата од 1991. до 1995. године био директор Музеја Книнске Крајине, рекао је да је од 23.000 предмета које је Хрватска потраживала враћено више од 20.000 и да је остало само оно што је власништво Српске православне цркве.

„Све што је донесено са тих простора је обрађено и објављено и о томе се зна. Само, нажалост, ни данас, послије више од двије деценије, не знамо шта је било са оним дијелом културног блага које је послије нашег прогона остало у Хрватској и које је, сигурни смо, највећим дијелом уништено“, рекао је Будимир.

Он је указао да једино није спорно враћање збирке око 500 ексера и сличних предмета из римског периода, које је Историјски музеј Книнске Крајине пренио почетком 1995. године на конзервацију у Београд.

„Мислим да не треба бити проблем да се то врати јер су то углавном предмети који су припадали римском периоду, али наша културна баштина и наше иконе, за то нису створени услови да се врати у Хрватску“, закључио је Будимир.

Он је истакао да српско културно благо не треба враћати у Хрватску док се не обнове уништени објекти Српске православне цркве, док се не врати српски народ и промијени однос Хрватске према Србима.

Будимир је указао да је прогоном Срба из Српске Крајине и Хрватске 90-тих година Хрватска систематски уништавала споменике културе да би уклонила трагове миленијумског присуства Срба на тим просторима, а нестало је око 7.000 српских икона.

РТРС, Срна

Тагови: , ,

3 коментара

  1. З.М. каже:

    То је велико лицемерје. Претходно би требало утврдити шта се десило са књигама аутора српског порекла по библиотекама и књижарама „диљем“ Croatije. Наводно су све спањене. Је ли и то културно благо?
    Познат ми је случај аутора-писца који своју властиту копију нема, а живи тамо.
    Добро каже Кусовац – „да униште оно што нису успели деведесетих“.
    А на који се то закон позивају да се то врати кад су то поклонили приложници својој цркви, који су сви заједно морали у бежанију.
    Да се можда неће подруги пут преобраћати тј. својим коренима враћати.

  2. Јован каже:

    Ево моје приче!
    У време нормалних односа између Срба и Хрвата, ја сам купио и својој цркви поклонио једну икону. То је уредно регистровано. У време почетка грађанског рата у Хрватској, одлазим у ту цркву, користим непажњу свештеника и крадем сопствену икону! Доносим је у земљу слободе, у Србију. И сад, они који владају Хрватском (што нормалним Хрватима није својствено) – траже од мене да Хрватској вратим њено културно благо!! Па ко је ту луд! Кад би неки католик однео из Србије неку своју икону, овде нико ни прсто не би мрднуо. И у свему томе чујем повике из Лијепе – Своје не дамо, туђе нећемо!

  3. anaig каже:

    Podrzavam, i ako treba peticija, svi da je potpisemo.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.