КРВАВА ЗАСЕДА У КОЈОЈ ЈЕ МАСАКРИРАНА ВОЈСКА: Масакр у Тузланској колони сви би да забораве

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: rs.sputniknews.com

На данашњи дан пре 25 година муслиманске снаге у Тузли напале су припаднике ЈНА док су се повлачили из тог града. Бројем жртава се спекулише, а сви осумњичени су на слободи. Један од очевидаца Радован Кецојевић, који је као пиротехничар обишао поприште масакра војника за Спутњик каже да је у Тузланској колони убијено чак 220 људи.

Магистар правних наука, пиротехничар у ЈНА, пензионисани заставник прве класе Радован Кецојевић каже да га још море сећања на овај догађај, спаљена и тупим предметима смрскана тела војника који су били деца. Те сцене дубоко су се укорениле у моју свест, непрекидно су у мојим мислима, каже Кецојевић.

„Није то био обрачун, већ крвава заседа у којој је измасакрирана војска. То је био циљ, они други излаз нису имали, чекали су ноћ да организују масакр. Тако се и десило. Искористили су моменат извлачења војске и миг из Сарајева одакле је наређено да се уради оно што се десило у Добровољачкој, да букне рат. То је био циљ како би се ослободили Срба за сва времена“, каже Кецојевић.

Тачан број жртава у овом масакру није утврђен, пошто се многи воде као нестали. Најчешће се говори о 50 погинулих војника, али наш саговорник тврди да их је било много више, да су страдали и цивили који су претходно побегли из Хрватске, који су нашли уточиште у касарни. „Цела ноћ је врила од транспорта мртвих. То сам гледао својим очима“, присећа се Кецојевић који је као пиротехничар обишао место злочина да би спречио даље експлозије, јер су разбацани пројектили били на све стране.

„Ту је побијено 220 људи, сигурно. Зна се и где су им гробнице, све стоји у мојој књизи, то је сликовито приказано, али се о томе ћути. Мислим да ми слабо вршимо истраживања. Да ли је у питању новац или су то опет неки мутни разговори због односа између држава… У том правцу се и практично све одвија, полако прича о догађају изумире док оду генерације које су у томе учествовале. Онда ће се и све то заборавити. Највероватније“, прича наш саговорник.

Своја сећања на погибију невиних цивила и војника Кецојевић је сабрао у књизи „И крв је горела — Тузланска колона 1992“. То је, каже, његов допринос истини. Он за трагични догађај не оптужује само муслиманске формације. Сматра да део одговорности за смрт људи има команда Југословенске народне армије, која је лоше организовала повлачење војске.

„Крива је и организација те јединице, гарнизона који је организовао ешалон приликом извлачења. Последњих десет дана пре извлачења војника из касарне, резервисти су у таласима долазили и одлазили из гарнизона. Нико није водио рачуна о томе ко одлази а ко долази, са оружјем или без“, наглашава Кецојевић.

Истражиоци Хашког суда су 2003. предмет „Тузланска колона“ уступили Тужилаштву БиХ, сматрајући да има довољно доказа за покретање истражног поступка против 9 особа, а за 4 се основано сумња да су починили кривично дело ратни злочин.

У мају 2007. на територији Србије ухапшен је Илија Јуришић, који је у време напада био високи старешина Министарства унутрашњих послова БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла. Првостепена пресуда Специјалног суда за ратне злочине у Београду је за Илију Јуришића гласила — 12 година затвора, али је 2010. Апелациони суд у Београду вратио тај предмет на почетак. Сви осумњичени за напад су на слободи.

На крају разговора за Спутњик Кецојевић, који је одмах после тог догађаја напустио БиХ, али и ЈНА јер није желео да учествује у грађанском рату, каже да га никада нису позвали да сведочи на суду. „Имао сам само један позив након што је објављена моја књига, са скривеног броја. Та особа ми је рекла: Требало је да дођете код нас да се договоримо о цени, па да се књига не објави. Спустио сам слушалицу“, каже Кецојевић.

У Тузли се 15. мај слави као Дан ослобођења.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.