КО БИ ПОБЕДИО У БОРБИ, СРПСКИ МИГ-29 ИЛИ ХРВАТСКИ Ф-16: Ево шта кажу стручњаци!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

У последњих неколико дана трка у наоружавању на Балкану доживела је праву „ренесансу“: у три дана Србија је добила од Русије 6 половних МиГ-29 ловаца 4. генерације, а Хрватска је отпочела процес куповине ескадриле модерних ловаца исте генерације (у понуди су амерички Ф-16 и шведски Грипен).

Сматра се да веће шансе да буду купљени имају амерички авиони, пошто долазе од 3 понуђача, а и проверенији су у оперативном смислу.

Председник Србије Александар Вучић је најавио да ће Србија постати главна сила на небу у региону, и да ће српски МиГ-ови, кад се заврши реновирање, бити јачи од свих комшијских авиона у евентуалној борби.

А шта кажу стручњаци на све ово? Који авион је доминантан, у такозваном „dogfighty“ (борба 1:1)?

Како би се МиГ-29 провео против Ф-16?

Ф-16 против МиГ-29

Кад је реч о овом „сукобу“, мишљења су подељена, и воде се велике полемике око тога „ко би победио у директном сукобу“.

Наравно, до овог сценарија (борба 1:1) тешко да икад долази, и пресудне су увек ситуација, бројност авиона (никад не лете сами у борбеним мисијама), као и бројни други фактори.

Најважнији показатељ, кад је реч о питању борбе Ф-16-ица и МиГ-29-ки је случај ескадриле Мигова који су 1990. године постали саставни део Луфтвафеа (после уједињења две Немачке).

Оно што се до тада тихо причало, постало је очигледно: МиГ-29 је и више него озбиљан противник свим НАТО авионима 4. генерације, како Ф-15-ицама, тако и Ф-16-ицама и Ф-18-ицама.

Командир немачке ескадриле МиГ-29, пуковник Јохан Коек, причао је у књизи „Како летети на МиГ-29“ касније о предностима и манама својих Мигова.

Према његовим речима, очигледне лимитираности МиГ-ова су биле мали капацитет резервоара, од 4,4 тоне, затим немогућност да се пуни у ваздуху, што је све значило веома мали радијус кретања, нешто преко 100 наутичких миља.

Због овога МиГ-29 није могао да буде озбиљан избор за извршавање многих офанзивних мисија које су подразумевале машине са већим долетом, као и мисије одбране ваздушног простора.

Још једно ограничење МиГ-а био је његов радар, који је тада био застарео, давао је лошу слику и пилот није могао да се ослони на њега.

Ово су све, наравно, грешке које су уочене и откоњене од 90-тих година до данас.

И поред свих недостатака, било је јасно да је МиГ-29 супериоран у блиској борби 1-1 у односу на Ф-16, Ф-15 и Ф-18, због изузетне покретљивости и системом за лансирање пројектила преко кациге.

– Унутар 10 наутичких миља, тешко ме је победити. А сад ИРСТ (инфрацрвено праћење), кацигом и „арчером“ (НАТО ознака за пројектил Р-73), немогуће ме је победити. Чак и против најновијих Ф-16-тица мој МиГ-29 био је буквално нерањив. Сећам се да је у неколико наврата Ф-16 оборио МиГ-а, али само пошто је примио 18 „арчера“ – написао је Јохан Коек.

На сајту flyfighterjet.com упоредили су ова два авиона, тј. МиГ 29А Fulcrum и Ф-16Ц Flying Falcon.

Ево анализе:

„Ниједан од ових авиона не може да напада мету на великој дистанци (више од 100 км).

Ако би летели један према другом, на средњој удаљености вероватно би прво био детектован МиГ, јер Ф-16Ц има бољи радар (оперативан под свим временским условима (са БВР пројектилима АИМ-7 и АИМ-120) – (БВР = ван визуелног домета). Ово значи да би пилот Ф-16 имао више времена за реакцију.

У случају борбе, ако би и један и други испалили пројектиле, тешко је тврдити ко би кога оборио, пошто су подаци о учинковитости Р-27 и АМРААМ пројектила дискутабилни.

Ф-16 би вероватно имао предност овде, јер је АМРААМ активно вођен, и пилот може испалити пројектил, а онда направити маневар.

Кад је реч о блиској борби, предности МиГ постају очигледне: руски авион је покретнији од америчких, што му на малим удаљеностима доноси велику предност.

Ако питате пилоте, они ће вам рећи да су и Ф-16 и МиГ-29 „сјајне машине“, али старији међу њима више воле руски авион, јер, како кажу „више осећају авион“ од Ф-16-тице.

Што се тиче топова, М61 Вулкан на Ф-16 има већу фреквенцију паљбе (6.000 у минути, у поређењу са 1.500 руског ГСз-30-1), али руски калибар је 30 милиметара, а амерички 20 мм. Дакле, америчких метака је више, али један руски метак чини много већу штету од америчког. Треба напоменути да је ГСз-30-1 екстремно прецизан, са ласерским нишањењем, и брзо уништава мету.

Још једна занимљива предност МиГ-29 је ИРСТ (инфрацрвено тражење и праћење мете), које је показало велики успех у вежбама Индијске војске, када су Сухоји 27 наоружани њиме остварили победу од 9:1 над америчким Ф-15-цама.

Закључак је, дакле да би Ф-16 требало да има више успеха на средњој удаљености, а МиГ-29 на малој удаљености. Али, треба напоменути, резултати борбе заиста зависе од система наоружања који је опремљен, али и од обучености пилота. Веома је битно колико је пилот вежбао, и какав је квалитет обуке био. “

Пре 7 година у Деблину, за време прославе 85. годишњице Пољске ваздухопловне академије, одиграла се симулација борбе Ф-16 и МиГ-29. Гледајте пажљиво, можда ће вам после тога нешто бити јасније:

intermagazin.rs, Espreso

Тагови: ,

1 коментар

  1. Bojan каже:

    Pobjedilo bi srce u junaka kao i u svim bitkama do danasnjeg dana!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.